Социологија и геопростор

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Наставник
• др Иван Новковић
• Статус предмета: Изборни
• Број ЕСПБ: 4
• Семестар: 2
• Број часова: 2+1

Циљ предмета

Предочити студентима специфичне социолошке појмове који повезују друштво и геопростор, као и значај везе која постоји између социјалних процеса и проблема који се јављају у геопростору и животној средини. Овом циљу је прилагођен и начин рада на семинарима, који подстиче студенте да самостално открију, у свом непосредном окружењу, примере који доводе у узрочно последичну везу друштво и поремећаје геопростора и животне средине.

Исход предмета

Развијање критичког мишљења и аналитичких способности које ће омогућити схватање геопростора и животне средине као социолошког проблема.

Садржај предмета

Предавања:

1. УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА ПРИРОДНИ СВЕТ: Забринутост због животне средине: постоје ли границе раста? Одрживи развој. Потрошња, сиромаштво и животна средина. Извори опасности. Загађеност и отпад. Истрошеност ресурса.
2. РИЗИЧНО ДРУШТВО – ПРОМЕНА ОСНОВЕ ПРОМЕНЕ: Примарна и рефлексивна модернизација. Индустријско друштво: доминација логике производње добара. Ризици као последице модернизације: иреверзибилно угрожавање живота биљака, животиња и људи. Наднационалне и класно неспецифичне глобалне опасности.
3. КОНТУРЕ РИЗИЧНОГ ДРУШТВА: Производња добара и производња ризика. Друштво оскудице. Логика расподеле ризика. Рефлексивност модернизације. Деструктивне снаге модернизације. Друштво које расподељује добра и ризике.
4. МОДЕРНИЗАЦИЈСКИ РИЗИЦИ И ЗНАЊЕ: Претпоствке о каузалности. Имплицитна етика. Научна и социјална рационалност. Вишеструкост дефиниције: све више ризика. Ланци узрока и циклуси оштећења: концепт система. Садржај ризика. Легитимност.
5. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА РИЗИКА: Ефекат бумеранга. Еколошко обезвређење и еколошка експропријација. Ризични положаји. Положаји угрожености. Нове интернационалне неједнакости.
6. РИЗИК И ЖИВОТНА СРЕДИНА: Глобално загревање. Генетски модификована храна. Еко ефикасност.
7. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЖИВОТНА СРЕДИНА: Животна средина као основни индикатор другог лица глобализације – асиметричности и недоследности. Животна средина – жртва или оружје глобализације? Глобализација као глобална граматика. Глобализација по Дејвиду Хелду. Четири карактеристике глобализације.
8. ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ И УГРОЖЕНОСТ: Друштвени положаји: класе и слојеви. Класно специфични ризици: Зоне преклапања класног друштва и ризичног друштва. Материјалн оскудица. Ризик од незапослености. Ризик од стреса. Ризик од радијације. Јефтина стамбена насеља. Образовање и избегавање ризика.
9. КОНЦЕПТ СОЛИДАРНОСТИ ИЗ СТРАХА: Утопија светског друштва: политички вакуум – од солидарности услед беде до солидарности из страха?
10. РИЗИЦИ КОЈЕ ДОНОСЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: Гиденсов парадокс. Климатске промене и енергетска сигурност. Ефекат стаклене баште. Штетни гасови које ствара наша индустрија. Глобално загревање као последица људских активности.
11. ЕНЕРГИЈА И РИЗИЦИ: Нафта, геополитика, империјализам. Фосилна горива (нафта, природни гас и угаљ) – три доминантна извора енергије, главни генератори штетних гасова главни  произвођачи ефекта стаклене баште – непосредни узроци глобалног загревања.
12. ЗЕЛЕНА ПОЛИТИКА: Утицај покрета зелених на ставове о заштити животне средине. Три концепта покрета зелених: принцип обазривости, одрживости и начела загађивач плаћа.
13. РАЗВИЈЕНЕ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: анализа досадашњих напора развијених земаља према редуковању нивоа емисије штетних гасова (Шведска, Норвешка, Финска, Швајцарска, Исланд, Велика Британија и Костарика)
14. ДРЖАВА БЛАГОСТАЊА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: најважнији задаци у којима држава мора имати главну улогу: помоћ грађанима да мисле у дугорочним терминима, управљање ризицима климатских промена и енергетским ризицима, политичко и економско приближавање, интервенисање на тржиштима у циљу институционализације начела „загађивач плаћа“.
15. ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ДРУШТВА КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА: Дијагностиковање осетљивих места и ризика који могу да угрозе неке значајне активности, начин живота или ресурсе. Детаљан преглед рањивих места на локалном и националном нивоу. Адаптација у европском контексту. Проблематику адаптације на примерима поплава, олуја и ерозије обале

Вежбе:

1. РЕКЛАМА И КОМУНИКАЦИЈА СРЕДСТВА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ ПРЕТЕРАНЕ ПОТРОШЊЕ 2. ПРОИЗВОДЊА БЕЗ УНИШТАВАЊА 3. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ЕНЕРГИЈА 4. ОДРЖИВА ПОЉОПРИВРЕДА: ХРАНА: НАХРАНИТИ СВЕТ, А НЕ ИЗГЛАДНЕТИ ПЛАНЕТУ 5. СТАНОВАЊЕ И ЖИВОТНА СРЕДИНА 6. СЛОБОДНО ВРЕМЕ 7. МОДА КОЈА НЕ ОПТЕРЕЋУЈЕ ЗЕМЉУ 8. НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ 9. ПРОСТОРНА ПОКРЕТЉИВОСТ И ЗАГАЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 10. ЖИВОТНИ СТИЛ И ОДГОВОРНА ПОТРОШЊА 11. ВИРТУЕЛНИ СВЕТ ИНТЕРНЕТА 12. КВАЛИТЕТ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА И ВОДА 13. ПОБАЧАЈ КАО БИОЕТИЧКИ ИЗАЗОВ 14. ЕКОЛОГИЈА И КЛАСНЕ БОРБЕ 15. СОЦИО-ЕКОЛОШКИ КАПИТАЛ

Литература

Gidens, Entoni (2003): SOCIOLOGIJA. Ekonomski fakultet Beograd.

Beck, Urlih (2001): RIZIČNO DRUSTVO. FILIP VIŠNJIĆ, BEOGRAD.

Добсон Ендрју (2006): Глобализација и животна средина: од локалног језика до глобалне граматике. ТЕМЕ, број 3.

Gidens, Entoni (2010): Klimatske promene i politika. CLIO, Beograd.

United nations environment programme, 2004, Održivi razvoj, održiva potrošnja i proizvodnja, Zagreb.

Horvar, Srećko (2011): Ekologija kao prostor klasnih borbi. http://www.hr.boell.org/web/index-449.html

Miletić Stepanović, Vesna i Rajković, Ljubica (2012): Socio-ekološki kapital Beograđana, u: Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine, Asocijacija prostornih planera Srbije.