Пратите нас

Image Alt

Одсек за демографију

  /  Одсек за демографију

О студијској групи

Редовне четворогодишње студије демографије на Географском факултета Универзитета у Београду основане су школске 1999/2000. године, на основу вишедеценијске традиције наше куће у изучавању становништва и школовања образованих профила магистара и доктора наука из области популационих истраживања.

Студије демографије на овом факултету су конципиране кроз програме редовних, мастер и докторских студија, кроз мултидисциплинаран приступ изучавању популације. Отуда, у редовним студијама, поред уже стручних предмета (природно обнављање становништва, миграције становништва, структуре становништва, пројекције итд) изводи се настава и из предмета који имају везе са сродним научним дисциплинама: статистика становништва, историјска демографија, епидемиологија, антропологија, екологија, психологија, геополитика, популациона политика и др. На смеру се стичу знања о теоријским питањима развитка ставништва, о регионалној диференцираности демографских процеса у Србији, Балкану, Европи и свету.

Посебна пажња посвећује се изради студија о становништву, које су применљиве у плановима развоја привреде, друштва, просторном и урбанистичком планирању. Отуда наш смер омогућује стицање образовања које се може реализовати кроз запошљење у разнородним институцијама од локалног, државног до међународног нивоа (матичне службе, секретаријати за привреду, урбанизам, просторно планирање, статистичке службе, министарства за дијаспору, социјалну политику, регионални развој, као и државне институције, хуманитарне и сличне организације (Црвени крст, невладине организације).

Настава се организује кроз предавања и вежбе, као и практичне и теренске наставе, гостовање професора и предавача из земље и иностранства. У настави учествују професори из области демографије, као и наставници са сродних факултета: филозофски, медицински, економски и др.

 О демографији

Демографија је наука о становништву. Демографска проблематика је стара као и људски род. Питања живота и смрти, опстанка, феномен рађања, брачног суживота, старења, дубоко су усађена у биолошко, друштвено и духовно биће човека. Знања о развитку становништва су ницала у окриљу многих наука, па је демографија је интердисциплинарна наука и повезана са статистиком, социологијом, економијом, медицином, биологијом, антропологијом, психологијом и дугим научним дисциплинама. Веза између демографије, њених метода и техника, и развитка статистике и статистичког метода као универзалног метода изучавања масовних појава, посебно је наглашена. Примена савремених демографских анализа и пројекција за потребе планирања развоја друштва је специфичан допринос демографије као науке.

За развој демографије најзаслужнији су истраживачи из 17. века, који су развили технике истраживања које се користе и данас. Оснивач демографије је John Graunt. Од старих култура и цивилизација до данас предмет размишљања су била питања развоја становништва у склопу укупног развоја друштва. Веома познату демографску теорију изнео је енглески економиста Thomas Robert Malthus, а разматрања слична његовим актуелна су до данас. Он је исказао забринутост због несразмере између брзине раста становништва и средстава за живот.

Савремена демографије ипак је заживела као самостална дисциплина тек средином прошлог века када су се истраживања омасовила и била иницирана великим порастом становништва света. Демографија у Србији има дугу традицију.

Демографија проучава промене у броју становника, природно кретање (рађање и смртност), склапање и развод брака, све облике миграција становништва. Предмет демографије су и структуре становништва према различитим обележјима као што су старосна и полна, економска, образовна, структура према националности и религији, брачна. Демографија истражује и проучава законитости и правилности у променама становништва под утицајем наталитета и морталитета, мобилности становништва и њихових структура.

Демографски развитак је синоним комплексног процеса развитка становништва који обухвата природно и миграционо кретање становништва и промене у свим структурама становништва, али и у међусобној интеракцији и све то у склопу деловања економских и социјалних, биолошких, психолошких и осталих чинилаца који на директан или индиректан начин условњавају или усмеравају развитак становништва на одређени начин.

Додатни садржај студијског програма Демографија можете пронаћи на нашим интернет страницама:

Facebook: https://www.facebook.com/SmerZaDemografijuGeografskiFakultet

Instagram: https://www.instagram.com/odsek_za_demografiju/

Blog: https://demografijars.blogspot.com/