Пратите нас

Image Alt

Историјат

  /  Историјат

Пр­ва про­фе­си­о­нал­на на­став­но-на­уч­на ге­о­граф­ска ин­сти­ту­ци­ја у Ср­би­ји фор­ми­ра­на је 1893. го­ди­не. Те го­ди­не, по­сле од­бра­не док­тор­ске те­зе – Das karstphäno­men, у Бе­чу, Јо­ван Цви­јић је осно­вао Ге­о­граф­ски за­вод при Исто­риј­ско-фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту Ве­ли­ке шко­ле, ко­ја је 1905. пре­ра­сла у Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду. Од свог на­стан­ка Ге­о­граф­ски за­вод, пре­те­ча са­да­шњег Ге­о­граф­ског фа­кул­те­та, по­ста­је ини­ци­ја­тор раз­во­ја ге­о­гра­фи­је и но­си­лац ор­га­ни­зо­ва­них на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња у раз­ли­чи­тим де­ло­ви­ма Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва, на­ро­чи­то у обла­сти из­у­ча­ва­ња на­се­ља, ста­нов­ни­штва и ге­о­мор­фо­ло­ги­је. Убр­зо на­кон то­га, 1910. осно­ва­но је Срп­ско ге­о­граф­ско дру­штво, пр­во удру­же­ње ге­о­гра­фа на Бал­ка­ну.

Јован Цвијић

Пре осни­ва­ња Ге­о­граф­ског за­во­да, ге­о­гра­фи­ја у Ср­би­ји пре­да­ва­ла се као на­став­ни пред­мет на Ве­ли­кој шко­ли, као и у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма. У то вре­ме ва­жну уло­гу у при­ку­пља­њу ге­о­граф­ских зна­ња и ши­ре­њу ге­о­граф­ских иде­ја, за ко­је се пре мо­же ре­ћи да су за­бе­ле­шке не­го пра­ва на­уч­на зна­ња, има ви­ше пу­то­пи­са­ца, књи­жев­ни­ка и кул­тур­них рад­ни­ка: Јо­а­ким Ву­јић, отац срп­ског по­зо­ри­шта, са ви­ше де­ла – Но­веј­ше зе­мљо­пи­са­ни­је (1825), Пу­те­ше­стви­је по Сер­би­ји (1826), Пу­те­ше­стви­је по Ун­га­ри­ји, Ва­ла­хи­ји, Мол­да­ви­ји, Бе­са­ра­би­ји, Хер­со­ну и Кри­му (1833) и дру­гим; Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић, ве­ли­ки срп­ски ре­фор­ма­тор у обла­сти кул­ту­ре и ње­го­во де­ло Ге­о­гра­фи­че­ско-ста­ти­сти­че­ско опи­са­ни­је Ср­би­је (1827); Ђор­ђе Ма­га­ра­ше­вић са де­лом Пу­то­ва­ња по Ср­би­ји (1827); Ди­ми­три­је Ти­рол – По­ли­тич­ко зе­мљо­пи­са­ни­је (1832); Јо­ван Га­ври­ло­вић – Реч­ник ге­о­гра­фиј­ско-ста­ти­стич­ни Ср­би­је (1846); Јо­ван Дра­га­ше­вић, пу­ков­ник, ко­ји је од 1880. го­ди­не пре­да­вао на Ли­це­ју ге­о­гра­фи­ју са ет­но­ло­ги­јом – При­нос за ге­о­гра­фи­ју Ср­би­је (1873); Ми­лан Ђ. Ми­ли­ће­вић – Кне­же­ви­на Ср­би­ја (1876), ка­сни­је (1884), Кра­ље­ви­на Ср­би­ја, Вла­ди­мир Ка­рић – Ср­би­ја (1887) и дру­ги.

Осни­ва­ње Ге­о­граф­ског за­во­да на Ве­ли­кој шко­ли мо­же се сма­тра­ти по­чет­ком раз­во­ја на­уч­не ге­о­гра­фи­је у Ср­би­ји и оста­лим срп­ским зе­мља­ма. За ре­ла­тив­но крат­ко вре­ме, за­хва­љу­ју­ћи, пре све­га, Јо­ва­ну Цви­ји­ћу и ње­го­вим уче­ни­ци­ма, од ко­јих су по­се­бан углед ужи­ва­ли Пе­тар Јовановић (1893–1957), ге­о­мор­фо­лог, Ри­ста Ни­ко­лић (1877–1917), ан­тро­по­ге­о­граф, за ко­га је ме­ђу Цви­ји­ће­вим са­рад­ни­ци­ма по­сто­ја­ла оце­на да је био ”нај­та­лен­то­ва­ни­ји Цви­ји­ћев ђак,” Јев­то Де­ди­јер, ан­тро­по­ге­о­граф, ко­ји је по­сти­гао зна­чај­не ре­зул­та­те у из­у­ча­ва­њу Хер­це­го­ви­не, и дру­ги, срп­ска ге­о­граф­ска шко­ла се сна­жно афир­ми­са­ла за­у­зи­ма­ју­ћи ис­так­ну­то ме­сто, а у не­ким сег­мен­ти­ма и во­де­ће, у европ­ским и свет­ским окви­ри­ма.

Од осни­ва­ња до да­нас, бе­о­град­ска ге­о­граф­ска шко­ла има во­де­ће ме­сто у раз­во­ју на­уч­не ге­о­гра­фи­је и приме­ни на­уч­них ре­зул­та­та у раз­ли­чи­тим под­руч­ји­ма дру­штве­не прак­се, као што су: про­стор­но пла­ни­ра­ње, ур­ба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње, ру­рал­но пла­ни­ра­ње, за­шти­та и уна­пре­ђе­ње жи­вот­не сре­ди­не и дру­ге. Ге­о­граф­ске иде­је, кон­цеп­ци­је и све­у­куп­на до­стиг­ну­ћа вре­ме­ном су се ши­ри­ла и ван Бе­о­гра­да. Та­ко, још у Цви­ји­ће­во вре­ме 1922. го­ди­не осно­ва­на је Ка­те­дра за ге­о­гра­фи­ју при он­да­шњем Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ско­пљу, ко­ја је ка­дров­ски и те­о­риј­ско-ме­то­до­ло­шки те­сно би­ла по­ве­за­на са ге­о­граф­ским цен­тром у Бе­о­гра­ду; 1963/64. је осно­ва­на Ка­те­дра за ге­о­гра­фи­ју у При­шти­ни (као ор­га­ни­за­ци­о­на је­ди­ни­ца Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у са­ста­ву Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду) ко­јом ру­ко­во­ди ака­де­мик Ата­на­си­је Уро­ше­вић итд. Исто та­ко, фор­ми­ра­ње и дру­гих ге­о­граф­ских ин­сти­ту­ци­ја и асо­ци­ја­ци­ја у срп­ским и ју­го­сло­вен­ским зе­мља­ма, у про­шло­сти и но­ви­је вре­ме, пра­ће­но је сна­жном по­др­шком – ка­дров­ском и ма­те­ри­јал­ном, и све­у­куп­ном по­мо­ћи из на­шег пр­вог и во­де­ћег ге­о­граф­ског на­уч­ног цен­тра у Бе­о­гра­ду. С об­зи­ром на то мо­же се сло­бод­но ре­ћи да је са­да­шњи Ге­о­граф­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, ко­ји на­ста­вља тра­ди­ци­ју Цви­ји­ће­ве ге­о­граф­ске шко­ле, ини­ци­ја­тор и но­си­лац раз­во­ја и афирма­ци­је на­уч­не ге­о­гра­фи­је у Србији и многим су­сед­ним зе­мља­ма.

На­стан­ку да­на­шњег Фа­кул­те­та прет­хо­ди дуг раз­вој­ни пут, од уво­ђе­ња уни­вер­зи­тет­ске на­ста­ве ге­о­гра­фи­је до фор­ми­ра­ња ин­сти­ту­ци­је ко­ја се про­фе­си­о­нал­но ба­ви на­уч­ном ге­о­гра­фи­јом. Сма­тра се да уни­вер­зи­тет­ска на­ста­ва ге­о­гра­фи­је по­чи­ње отва­ра­њем Ли­це­ја у Кра­гу­јев­цу 1838. го­ди­не, ко­ји је 1841. пре­ме­штен у Бе­о­град. Ука­зом Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, кња­за Ср­би­је, из 1853. го­ди­не на При­род­но-тех­нич­ком оде­ље­њу Ли­це­ја уво­ди се фи­зич­ка ге­о­гра­фи­ја, као је­дан од 12 на­став­них пред­ме­та. Го­ди­не 1863. Ли­цеј пре­ра­ста у Ве­ли­ку шко­лу, а она 1905. у Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду. Као што је ра­ни­је по­ме­ну­то, 1883. го­ди­не осно­ван је Ге­о­граф­ски за­вод, чи­ји је пр­ви управ­ник био Јо­ван Цви­јић.

Кроз исто­ри­ју са­да­шњи Ге­о­граф­ски фа­кул­тет ви­ше пу­та ме­ња слу­жбе­ни на­зив (Ге­о­граф­ски за­вод, Ка­те­дра за ге­о­гра­фи­ју, Ге­о­граф­ски ин­сти­тут, Од­сек за ге­о­граф­ске на­у­ке, Од­сек за ге­о­граф­ске на­у­ке и про­стор­но пла­ни­ра­ње, Ге­о­граф­ски фа­кул­тет При­род­но-ма­те­ма­тич­ких фа­кул­те­та итд.) и гру­па­ци­ју на­у­ка у чи­јем са­ста­ву је био (Исто­риј­ско-фи­ло­зоф­ски од­сек Ве­ли­ке шко­ле, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, При­род­но-ма­те­ма­тич­ки фа­кул­тет и сл.). Да­на­шњи на­зив до­би­ја 1990. го­ди­не, ка­да је од до­та­да­шњег При­род­но-ма­те­ма­тич­ког фа­кул­те­та фор­ми­ра­но шест по­себ­них фа­кул­те­та (Ге­о­граф­ски фа­кул­тет, Би­о­ло­шки фа­кул­тет, Ма­те­ма­тич­ки фа­кул­тет, Фи­зич­ки фа­кул­тет, Хе­миј­ски фа­кул­тет и Фа­кул­тет за фи­зич­ку хе­ми­ју) у са­ста­ву Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, с тим што су из­ве­сно вре­ме, пре пот­пу­ног оса­мо­ста­љи­ва­ња, по­ме­ну­ти фа­кул­те­ти функ­ци­о­ни­са­ли као гру­па­ци­ја При­род­но-ма­те­ма­тич­ких фа­кул­те­та.

У свим фа­за­ма сво­га по­сто­ја­ња Ге­о­граф­ски фа­кул­тет је имао ди­на­ми­чан раз­вој, сво­је успо­не и па­до­ве. Успо­ни су ве­за­ни за мир­но­доп­ске усло­ве жи­во­та и ра­да у на­шој зе­мљи, а па­до­ви за рат­не го­ди­не. По­сле Дру­гог свет­ског ра­та усле­ди­ла је ка­дров­ска и ма­те­ри­јал­на кон­со­ли­да­ци­ја ове уста­но­ве и на­кон то­га по­чи­ње, сло­бод­но се мо­же ре­ћи, убр­зан раз­вој на­уч­не ге­о­гра­фи­је у те­о­риј­ском, ме­то­до­ло­шком, ка­дров­ском и ор­га­ни­за­ци­о­ном сми­слу, као и у при­ме­ни ње­них ре­зул­та­та у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма дру­штве­не прак­се. У окви­ру Фа­кул­те­та по­чи­њу са ра­дом но­ве сту­диј­ске гру­пе на основ­ним и по­сле­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма: за ту­ри­зам, про­стор­но пла­ни­ра­ње, де­мо­гра­фи­ју и жи­вот­ну сре­ди­ну.

Сту­ди­је ге­о­гра­фи­је су кон­ти­ну­и­ра­но уна­пре­ђи­ва­не пу­тем из­у­ча­ва­ња но­вих на­став­но-на­уч­них ди­сци­пли­на, ко­ри­шће­ња нај­но­ви­јих ме­то­да у на­уч­но­и­стра­жи­вач­ком и на­став­ном ра­ду, ор­га­ни­за­ци­о­но, ка­дров­ски и на све дру­ге мо­гу­ће на­чи­не.

Те­рен­ска на­ста­ва је са­став­ни део про­гра­ма свих студијских група, а ре­а­ли­зу­је се на осно­ву пла­на ко­ји усва­ја На­став­но-н­ауч­но ве­ће Фа­кул­те­та.

Ге­о­граф­ски фа­кул­тет уче­ству­је у ви­ше про­гра­ма на­ме­ње­них уни­вер­зи­тет­ској на­ста­ви во­де­ћих свет­ских ком­па­ни­ја у обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. На овај на­чин смо у мо­гућ­но­сти да сту­ден­те упо­зна­мо и омо­гу­ћи­мо им да то­ком сту­ди­ја ко­ри­сте нај­со­фи­сти­ци­ра­ни­је про­гра­ме ком­па­ни­ја Inter­graph, Mic­ro­soft и Orac­le. Уз ре­дов­ну на­ста­ву, на Фа­кул­те­ту се ор­га­ни­зују фа­кул­та­тив­ни кур­се­ви на ко­ји­ма ће за­ин­те­ре­со­ва­ни сту­ден­ти мо­ћи да усво­је до­дат­на ин­фор­ма­тич­ка зна­ња о ко­ри­шће­њу и при­ме­ни раз­ли­чи­тих софт­вер­ских па­ке­та у ге­о­гра­фи­ји, ту­ри­змо­ло­ги­ји, про­стор­ном пла­ни­ра­њу, де­мо­гра­фи­ји и на­у­ци о жи­вот­ној сре­ди­ни.
У из­во­ђе­њу на­ста­ве и у на­уч­но­и­стра­жи­вач­ком ра­ду Фа­кул­тет са­ра­ђу­је са мно­гим на­уч­ним ин­сти­ту­ти­ма, срод­ним фа­кул­те­ти­ма и дру­гим уста­но­ва­ма: Ге­о­граф­ским ин­сти­ту­том ”Јо­ван Цви­јић” САНУ у Бе­о­гра­ду, Војногеографским ин­сти­ту­том, Ин­сти­ту­том за ар­хи­тек­ту­ру и ур­ба­ни­зам Ср­би­је (ИАУС), Ју­го­сло­вен­ским ин­сти­ту­том за ур­ба­ни­зам и ста­но­ва­ње (ЈУ­ГИ­НУС), Ин­сти­ту­том за срп­ски је­зик Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, Ар­хи­тек­тон­ским фа­кул­те­том у Бе­о­гра­ду, природно-математич­ким фа­кул­те­ти­ма у Но­вом Са­ду, При­шти­ни (са при­вре­ме­ним се­ди­штем у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци), Ни­шу, Ба­ња­лу­ци и Ис­точ­ном Са­ра­је­ву, Ре­пу­блич­ким за­во­дом за ста­ти­сти­ку Ср­би­је у Бе­о­гра­ду, Ге­о­кар­том у Бе­о­гра­ду и др. По­сле ви­ше­го­ди­шњег пе­ри­о­да по­ли­тич­ке и еко­ном­ске бло­ка­де Ср­би­је, по­след­њих го­ди­на по­сте­пе­но се ус­по­ста­вља пре­ки­ну­та на­став­но-на­уч­на ко­о­пе­ра­ци­ја са мно­гих срод­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма у не­по­сред­ном су­сед­ству на­ше зе­мље и Евро­пи (са државним Географским фа­кул­те­том у Мо­скви, Уни­вер­зи­те­том у Љу­бља­ни, Уни­вер­зи­те­том у Со­фи­ји, Уни­вер­зи­те­том у Ско­пљу, Сор­бо­ном и др.). Ова са­рад­ња на­став­ни­ци­ма и са­рад­ни­ци­ма у на­ста­ви Ге­о­граф­ског фа­кул­те­та, по­ред оста­лог, омо­гу­ћа­ва ква­ли­тет­ну на­ста­ву и на­уч­но уса­вр­ша­ва­ње.

У свом раз­во­ју срп­ска ге­о­граф­ска шко­ла, ко­ја се још по ње­ном твор­цу на­зи­ва и Цви­ји­ће­ва ге­о­граф­ска шко­ла, а чи­ји је глав­ни ини­ци­ја­тор и но­си­лац раз­во­ја Ге­о­граф­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, про­шла је кроз две глав­не фа­зе: тра­ди­ци­о­нал­ну и са­вре­ме­ну.

Тра­ди­ци­о­нал­на фа­за раз­во­ја срп­ске ге­о­гра­фи­је тра­је од кра­ја XIX ве­ка, па све не­где до сре­ди­не XX ве­ка. Обе­ле­же­на је ин­сти­ту­ци­о­на­ли­за­ци­јом и про­фе­си­о­на­ли­за­ци­јом на­уч­не ге­о­гра­фи­је (осни­ва­ње Ге­о­граф­ског за­во­да и Срп­ског ге­о­граф­ског дру­штва у Бе­о­гра­ду, по­кре­та­ње ге­о­граф­ских пу­бли­ка­ци­ја – еди­ци­ја На­се­ља срп­ских зе­ма­ља, Гла­сник Срп­ског ге­о­граф­ског дру­штва и др.) у Бе­о­гра­ду и дру­гим на­уч­ним и уни­вер­зи­тет­ским цен­три­ма. Ова фа­за је круп­ним сло­ви­ма упи­са­на у исто­ри­ју срп­ске на­уч­не ге­о­гра­фи­је, по­себ­но по ко­ло­сал­ним на­уч­ним до­стиг­ну­ћи­ма у обла­сти ге­о­мор­фо­ло­ги­је, ге­о­гра­фи­је на­се­ља и ге­о­гра­фи­је ста­нов­ни­штва, као и дру­гих де­ло­ва ге­о­граф­ске на­у­ке (кли­ма­то­ло­ги­је, при­вред­не или еко­ном­ске ге­о­гра­фи­је, ре­ги­о­нал­не ге­о­гра­фи­је итд.). Из­у­зе­тан зна­чај и да­нас има­ју на­уч­ни ре­зул­та­ти оства­ре­ни у окви­ру ан­тро­по­ге­о­граф­ских из­у­ча­ва­ња на­се­ља срп­ских зе­ма­ља, по­ре­кла и пси­хич­ких осо­би­на ста­нов­ни­штва. Из тих раз­ло­га је у на­у­ци већ кон­ста­то­ва­но да је срп­ска ге­о­граф­ска шко­ла у обла­сти из­у­ча­ва­ња на­се­ља и ста­нов­ни­штва ”пр­ва шко­ла те вр­сте код нас, а у мно­го­ме и у све­ту”.

Са­вре­ме­на фа­за раз­во­ја срп­ске ге­о­граф­ске шко­ле, као што је већ по­ме­ну­то, по­чи­ње сре­ди­ном XX ве­ка и тра­је до да­нас. Но­ва стре­мље­ња усме­ре­на су ка по­ве­зи­ва­њу те­о­риј­ско-ме­то­до­ло­шких и све­у­куп­них до­стиг­ну­ћа тра­ди­ци­о­нал­не ге­о­гра­фи­је и но­вих аспе­ка­та и при­сту­па у ге­о­граф­ским про­у­ча­ва­њи­ма, као и про­на­ла­же­њу но­вих пу­те­ва афир­ма­ци­је ге­о­граф­ске на­у­ке. С овог гле­ди­шта зна­чај­не су сле­де­ће тен­ден­ци­је:

  • раз­вој не­ких но­вих ге­о­граф­ских ди­сци­пли­на (ту­ри­стич­ке ге­о­гра­фи­је, ге­о­граф­ских осно­ва про­стор­ног пла­ни­ра­ња, при­ме­ње­не хи­дро­ло­ги­је, при­ме­ње­не кли­ма­то­ло­ги­је, при­ме­ње­не ру­рал­не и ур­ба­не ге­о­гра­фи­је, ге­о­гра­фи­је жи­вот­не сре­ди­не, ге­о­граф­ских ин­фор­ма­ци­о­них си­сте­ма и др.),
  • уте­ме­љи­ва­ње, раз­вој и афир­ма­ци­ја но­вих на­уч­них при­сту­па у са­вре­ме­ним ге­о­граф­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма (пер­спек­тив­ни, си­стем­ски, про­стор­но пла­нер­ски, ге­о­е­ко­ло­шки, де­мо­ге­о­граф­ски, ту­ри­стич­ко-ге­о­граф­ски, туризмолошки),
  • при­ме­на кван­ти­та­тив­них ме­то­да и струк­тур­них ана­ли­за (об­ја­шње­ње и раз­у­ме­ва­ње од­ре­ђе­них при­род­них и дру­штве­них струк­ту­ра) у ге­о­граф­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма,
  • про­у­ча­ва­ње про­стор­не и функ­ци­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је по­је­ди­них ге­о­граф­ских обје­ка­та, по­ја­ва и про­це­са,
  • до­при­нос уна­пре­ђи­ва­њу ква­ли­те­та жи­во­та и ра­ци­о­нал­ног ис­ко­ри­шћа­ва­ња и упра­вља­ња ре­сур­си­ма,
  • раз­гра­на­та на­уч­на ко­о­пе­ра­ци­ја ге­о­гра­фи­је кроз мул­ти­ди­сци­пли­нар­на, ин­тер­ди­сци­пли­нар­на и тран­сди­сци­пли­нар­на ис­тра­жи­ва­ња са дру­гим по­себ­ним на­у­ка­ма (со­ци­о­ло­ги­јом, еко­но­ми­јом, ур­ба­ни­змом, ет­но­ло­ги­јом, де­мо­гра­фи­јом и др.) у обла­сти из­у­ча­ва­ња ра­зно­вр­сних и срод­них про­бле­ма,
  • ја­че, све­стра­ни­је и ста­бил­ни­је по­ве­зи­ва­ње са по­је­ди­ним под­руч­ји­ма дру­штве­не прак­се, пре све­га са про­стор­ним и ур­ба­ни­стич­ким пла­ни­ра­њем и др.

Са­вре­ме­ни трен­до­ви у раз­во­ју срп­ске ге­о­гра­фи­је озна­че­ни су, између осталог, и осни­ва­њем но­вих ор­га­ни­за­ци­о­них је­ди­ни­ца и сту­диј­ских гру­па у окви­ру ско­ро свих уни­вер­зи­тет­ских цен­та­ра у којима постоје географске институције. Они се, нај­пре, ја­вља­ју на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду (1971. го­ди­не је осно­ван Ин­сти­тут за ту­ри­зам и про­стор­но пла­ни­ра­ње, 1972. по­че­ла је са ра­дом сту­диј­ска гру­па за ту­ри­зам, 1977. осно­ва­на је сту­диј­ска гру­па за про­стор­но пла­ни­ра­ње, 1999. по­чи­ње са ра­дом сту­диј­ска гру­па за де­мо­гра­фи­ју, 2000. осно­ва­на је сту­диј­ска гру­па за из­у­ча­ва­ње ге­о­про­стор­них осно­ва жи­вот­не сре­ди­не и др.), да би по­том би­ли пре­не­ти и у дру­ге на­уч­не и уни­вер­зи­тет­ске цен­тре у окру­же­њу – Но­вом Са­ду, При­шти­ни, Ба­ња­лу­ци, Ни­шу, Ник­ши­ћу и Ис­точ­ном Са­ра­је­ву.