Методе и технике демографске анализе (D12I09)
- Врста и ниво студија: Докторске академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 13
- Семестар: 2
- Број часова: 4+0
Циљ предмета
Циљ предмета је разумевање природе демографских података и њихова евалуација, коришћење напредних метода и модела демографске анализе и методолошка концептуализација самосталног истраживачког рада.
Исход предмета
Након завршеног курса студенти ће моћи да унапреде поступке прикупљања и обраде података о становништву; да одаберу методе и моделе који одговарају природи истраживачког питања; да употребе адекватне статистичке технике и тумаче резултате напредних демографских метода; да израђују пројекције становништва и креирају нове и сложеније нивое демографских истраживања.
Садржај предмета
Теоријска настава – Евалуација података о становништву. Поновљени трансферзални подаци, панел подаци и лонгитудиналне студије. Велики скупови података у демографским истраживањима. Модел старост-период-кохорта. Псеудо-кохортна анализа. Демографска анализа животног циклуса. Методолошка преиспитивања мерења квантума и темпа демографских догађаја. Анализа историје догађаја. Стандардизација и декомпозиција. Значај поставки хипотеза код кохортно-компонентног метода популационих пројекција. Значај образовног састава становништва у демографским пројекцијама. Квалитативне методе у демографским истраживањима.
Литература
Robson, Colin and McCartan, Kieran (2015, 4th edition). Real World Research. London: John Wiley.
Preston, S.H., Heuveline, P. and Guillot, M. (2001). Demography: Measuring and Modelling Population Processes.
Hoem, J.M., (1993). Classical demographic methods of analysis and modern event-history techniques. IUSSP: 22nd International Population Conference, Montreal, Canada, Volume 3: 281-291.
Allison P. (2014). Event History and Survival Analysis (Quantitative Applications in the Social Sciences) 2nd Edition, London: SAGE Publication.
Anthony Rafferty, Pierre Walthery and Sarah King-Hele. (2017) Analysing change over time: repeated cross-sectional and longitudinal survey data. UK Data Service, University of Essex and University of Manchester.
Das Gupta, Prithwis (1993). Standardization and Decomposition of Rates: A User’s Manual, U.S. Bureau of the Census, Current Population Reports, Series P23-186, U.S. Government Printing Office, Washington, DC, 1003.
Глигоријевић, В. Васић, П. (2018). Допринос старења опадању стопе активности: квантификација декомпозитним методом, Зборник Матице српске за друштвене науке, 167, 3, 525-535.
Ryder, N.B. (1965) The Cohort as a Concept in the Study of Social-Change. American Sociological Review 30(6)
Bernard, A. & Pelikh, A. (2019). Distinguishing tempo and ageing effects in migration, Demographic Research: Volume 40, Article 44.
Zafeiris, K. N. (2014). Period fertility rates and the problem of tempo distortions, Theoretical and Applied Issues in Statistics and Demography, pp. 149-181.
Alkema, L. et al, (2010). Probabilistic Projections of the Total Fertility Rate for All Countries, Working Paper no. 97, Center for Statistics and the Social Sciences University of Washington
Nikitović V. (2004), Tačnost projekcija stanovništva Srbije , Posebna izdanja geografskog instituta, Geografski institut „Jovan Cvijić“, SANU, Beograd
Samir KC et al, (2010). Projection of populations by level of educational attainment, age, and sex for 120 countries for 2005-2050, Demographic Research, Vol 22/15.
Wegner, C. (2010). Tempo Effects in Different Calculation Types of Period Death Rates, Comparative Population Studies, Vol. 35, 3, pp. 543-568.
Bongaarts, J. and Feeney, G. (2006). The quantum and tempo of life-cycle events, Vienna Yearbook of Population Research, pp. 115-151.
O’Neill, et all, (2001). A Guide to Global Population Projections, Demographic Research, vol. 4/8.