УПИШИ ГИС – БУДУЋНОСТ ГЕОНАУКА
Географски информациони системи (ГИС) су последњих деценија доживели процват којим се ретко која област може поносити. Поље примене им се шири из дана у дан и готово да нема сфере живота и рада људи у којој се не примењују. Све области које се на било који начин баве простором, као што су геонауке, геодезија, астрономија, биологија, шумарство, саобраћај, медицина, ветерина, архитектура, водопривреда, пољопривреда, археологија, безбедност и друге, користе ГИС у својим истраживањима, али им приписују и заслуге за успехе и напредак.
Адекватно управљање простором се данас не може замислити без примене Географских информационих система. Савремени проблеми у урбанизму, туризму, комуналним делатностима, организацији превоза у насељеним местима, данас се ефикасно решавају применом ГИС софтвера и алата. У условима COVID-19 пандемије, употреба ГИС-а је дошла до пуног изражаја праћењем просторне дистрибуције заражених у целом свету. И други проблеми и изазови са којима се човечанство суочава, као што су климатске промене, повећање учесталости и интензитета природних непогода, исцрпљивање природних ресурса, загађење и деградација животне средине, прекомерно насељавање једних и депопулација других области на нашој планети и многи други, свакако ће захтевати примену савремених технологија у њиховом решавању, што неминовно подразумева и коришћење Географских информационих система као њиховог саставног дела.
Како би било могуће да се Географски информациони системи успешно примењују у свим наведеним сферама и како би се обезбедио њихов даљи развој, свету су неопходни експерти за ову област. Од корисника и оних који се баве развојем ГИС-а, зависиће динамика развоја, појава нових технологија, нове идеје и њихова реализација.
ЈЕДИНО НА ГЕОГРАФСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ МОЖЕТЕ ПОХАЂАТИ НАЈПЕРСПЕКТИВНИЈИ СМЕР У ГЕОНАУКАМА – МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ.
Студије трају годину дана, а уписују се 4 студента на терет буџета и 46 самофинансирајућих студената. Завршетком студија добија се звање Мастер аналитичар Геoграфских информационих система. Обзиром на потражњу за ИТ стручњацима на тржишту, јасно је да и за експертима у области ГИС-а постоји велика потреба, уз највећи степен запошљавања свршених студената овог смера.
Интерактивна и динамична предавања праћена су практичним радом који се одвија како у рачунарским лабораторијама опремљеним најсавременијим хардвером, софтвером и наставним средствима, тако и у теренским условима (управљање беспилотним летелицама, рад са GPS уређајима и др.), подједнако у урбаним срединама и ван њих, у наставно-научним базама факултета. Свим студентима доступан је посебно формиран одељак библиотеке са великим бројем актуелних наслова водећих светских и домаћих аутора и издавача у области Географских информационих система.
Посебна пажња током студија посвећена је уравнотеженом комбиновању теоријских знања и могућности да се иста примене и тестирају у пракси кроз извођење самосталних и групних пројеката. Студенти имају сталан контакт са бројним експертима и на тај начин се упознају са трендовима у примени ГИС-а. Примера ради, од школске 2021/22.године, Географски факултет је званично постао члан престижне Huawei ICT Академије.
Оспособљеност за вршење геопросторних анализа над сложеним сетовима геопросторних података у циљу решавања просторних конфликата, креирања сценарија просторног развоја, управљање базама података или развој и иновирање примене географских информационих система, омогућавају студентима да након стицања дипломе своја знања примене у научном истраживању или развоју ГИС-а у индустрији, јавном или приватном сектору, невладиним организацијама, службама безбедности и многим другим институцијама.
Универзитет у Београду – Географски факултет, расписао је конкурс за упис студената на мастер академске студије у школској 2025/26. години.
Текст конкурса можете прочитати овде или на сајту Факултета. Овде можете прочитати најважније информације о студијским програмима и важне датуме у вези са предстојећим уписом.
Списак литературе за пријемни испит за студијски програм „Географски информациони системи“
- Кукрика, М. (2001). Географски информациони системи. Географски факултет, Београд.
- Ковачевић, М. (2017). Основе програмирања у Пајтону. Академска мисао, Београд.
- Алгоритми и програмски језици, стр. 7–24
- Објекти, типови и операције, стр. 25–44
- Контрола тока. Итеративни алгоритми, стр. 45–72
- Љешевић, А. М., Живковић, М. Д. (2001). Картографија. MagicMap, Београд.
- Математичка картографија, стр. 41–137
Уколико имате додатних питања, контактирајте нас на upis2025@gef.bg.ac.rs
