Биографија

У Пироту је завршио основну школу и гимназију. На студије географије Универзитета у Београду уписао се 1963. године и исте завршио за седам семестара са просечном оценом 9,87, дипломски испит 10. Магистарске студије и одбрану рада Туристичка валоризација вештачких језера Србије, завршио је  1967. године са просечном оценом 9,76. Докторат географских наука стекао је  1974. године одбранивши тезу Планинска језера Црне Горе.  За асистента Географског факултета изабран је 1965., за доцента 1975., за ванредног професора 1980. и за редовног професора  1984. године. После радног стажа од 43 године, пензионисан је 2008. Почетком 2009. Сенат Универзитета у Београду изабрао га је за професора емеритуса. Познат је као изванредан предавач, јасног стила, конкретних примера и знања из литературе и са терена, које потврђује научним доказима и преноси младима.

Као асистент на студијским групама за географију и туризмологију држао је вежбе и наставу из географије Југославије, физичке географије, хидрологије, животне средине, туристичке географије и туристичке географије Југославије. На мастер студијама држи предавања из туристичке валоризације, а на докторским Принципе и методе туризмолошких истраживања. По позиву је држао предавања на универзитетима у Приштини и Новом Саду. После избора за доцента,  био је ментор у изради 570 дипломских, 10 мастер, 30 магистарских и 20 докторских радова.

Током радног века биран је за управника Института за туризам, заменика председника Скупштине Природно-математичког факултета, продекана Природно математичког факултета, декана Одсека за туризмолошке науке и декана Географског факултета. У Српском географском друштву обављао је дужности библиотекара, секретара и уредника научних издања и председника. Кандидован је за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Са рефератима је учествовао на 90 научних и стручних скупова у земљи и иностранству. Са домаћих скупова  је уредио 20 зборника. Истраживачким прилозима учествовао је у 20 пројеката на Географском факултету и ван њега. За школски програм Телевизије Београд, израдио је 15 синопсиса. У енциклопедијама је објавио 2.500 одредница. По позиву је предавања из лимнологије, туристичке географије, екологије и о Јовану Цвијићу, презентовао у више од 50 школа и институција у Србији и ван ње. Организовао је 10 омладинских географских кампова и са истих публиковао четири зборника. Приређивач је монографије о Сокобањи (333 стране). Један је од организатора манифестације Цвијићеви дани (18 сусрета) и Еколошка истина (20 научних скупова). У часопису Призор из Лознице, на више од 100 страна, представио је стваралаштво Јована Цвијића и Боривоја Ж. Милојевића.

Награде и признања

Добио је највиша признања Туристичке штампе, Туристичког савеза Бора, Републичког центра за стваралаштво младих, Републичког центра за таленте, Туристичке организације Сокобање, Асоцијације просторних планера Србије, Департмана за географију, туризам и хотелијерство Универзитета у Новом Саду, медаље Завода за уџбенике, Природно математичког факултета и Јована Цвијића.

Чланство у иностраним и домаћим асоцијацијама

Председник је Српског географског друштва и члан Националног просветног савета Републике Србије

За потребе наставе објавио је следеће универзитетске уџбенике и приручнике: Туризам у Југославији (страна 412/издања 3), Туристичка географија Југославије (176), Путопис (444/2), Путевима Југославије (290/5), Туристичка географија (330/5), Туристичке дестинације – путовањем до знања (420), Приручник за извођење ученичких екскурзија (146).
За основну и средњу школу објавио је следеће књиге: Географија за 6. разред (страна 95), Географија за 8. разред (122), Пирот и околина (128), Радна свеска за 5. разред (50/5), Стазом Јована Цвијића (коаутор, 150), Туристичка географија Србије и Црне Горе (180/2), Географска читанка за 8. разред (120/2), Туристичка географија за 4 разред угоститељско-туристичке школе (212/3), Географија за 3. разред гимназије (коаутор, 224/3), Педагошка пракса – грађа за наставу географије (140).
Значајније монографије проф. С. М. Станковића су: Туристичка валоризација вештачких језера СР Србије (страна 111), Планинска језера Црне Горе (228/2), Заштита природе (коаутор, 180/3), Промет путника на границама Југославије (68), Туристички потенцијали река СР Србије (125), Јован Цвијић – даровита и осећајна душа (страна 216), Регионализација Србије – просторне структуре туризма (коаутор, 136), Језера Дурмитора (128), The lakes on Mount Durmitor (page 128), Природа и становништво Општине Бор (70), Јован Цвијић – живот и дело (304), Бањски туризам Западног Поморавља (коаутор, 76), Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља (коаутор, 134), Језера света (352/9), Језера Србије (224/2), Бање Србије (308), Језера Југославије (282/4), Језера Балканског полуострва (160/2), Врњачка Бања (112/3), Власинско језеро – хидробиолошка студија (коаутор, 244), Географија Понишавља (238), Туризам – заштита и валоризација (605), Туризам Србије (654). Објавио је туристичке водиче: Нишка Бања (српско и енглеско издање), Врдник, Кањижа (српско, енглеско, и немачко издање), Бор и околина (српско, руско и енглеско издање) и Плавско језеро). У монографијама о Морави и Дрини, представио се на 96 страна. Крајем 2012. године објавио је књигу Бисери Србије (страна 584), која је преведена и публикована на енглеском, немачком и руском језику.
У домаћим и страним часописима, на српском, енглеском, француском и бугарском језику, објавио је више од 500 научних и стручних радова. Међу њима су: Плавско језеро (прилог лимнолошком проучавању), Режим реке Височице, Снабдевање Пирота водом, Characteristics of the Development of Home Tourism in Yugoslavia, Екологија и туристичко тржиште, Санација и валоризација Палићког језера, Tourisme et protection de la nature, Бање и климатска места Југославије (објављено и на француском, немачком, италијанском и енглеском језику), Скадарско језеро у светлу концепције активне заштите природе, Tourist regions of Yugoslavia, Tourist Classification of Yugoslav Mountains, Die National parks Jugoslawiens, Приоритетне туристичке регије Србије, Туризам Југославије (објављено и на енглеском, немачком, руском, италијанском и шпанском језику), Човек и активна заштита животне средине, Поливалентност југословенског геопростора као туристичка вредност, Комплементарност планинског и бањског туризма Србије, Еколошке основе савременог туризма, Туризам – национално, насупрот глобалном, Домени истраживања туристичке географије, Наблјуденија врху путникопотоците между Југославија и Блгарија, Географска основе туристичке валоризације, Клима као туристичка вредност, Теоријске основе туристичке валоризације језера, Еколошке основе савремене лимнологије, Постулати о води у просторном планирању, Географска истраживања система човек – животна средина, Оквир живота академика Синише Станковића, Научне основе активне заштите руралног простора, Tourism in the Djerdap Gorge in Serbia, The Djerdap National Park, Le passé et l´avenir de la géographie en Serbie, Савремени туризам и простор, Стогодишњица Српског географског друштва, Touristic function of artificial lakes of Serbia, Protection of the lakes on Mount Durmitor, Комплементарност пољопривреде и туризма Србије, Туристичка валоризација градова, Домени науке и наставе туристичке географије, Пет Тимока Источне Србије.