ПРЕДРАГЂУРОВИЋ је правце истраживања усмерио ка красу, спелеологији, високим планинама и глацијацији, одређени су његовим динарским пореклом (Црна Гора), одрастањем на простору Карпато-балканида, као и богатом традицијoм геоморфолошких истраживања у Србији. Магистарски рад је из тематике краса Драгачева (1990), а докторска дисертација о проблемима високопланинског краса Дурмитора (1996). Професионално ангажовање започиње 1990. у Географском институту „Јован Цвијић“ САНУ, а наставља 2001. на Географском факултету. Геоморфолошка и спелолошка истраживања реализује у залеђу Боке Которске, Тупижнице, Ловћена, Пештера, Шарпланине, Петровачког и Лушци поља, Мироча, Липске пећине, Копаоника, савремених ледника Албаније, Словеније, Бугарске, а научна проблематика обухвата бигар, геоморфолошко картирање, регионализацију краса, географску терминологију, геонаслеђе, глацијални утицај на разноврсност планинских увала итд. Рељеф Црне Горе је стална инспирација, а резултат тога су радови везани за реконструкцију плеистоценске и анализа савремене планинске глацијације, проучавање кањона, издвајање објеката геонаслеђа, израда спелеолошких карата, проучавања засипања вртача итд. Уредник „Спелеолошког атласа Србије“ и коуредник монографије „The Geography of Serbia Nature, People, Economy“ (Springer). Био је гостујући професор на Филозофском факултету у Љубљани. Значајан рад усмерен је у организовању ваннаставних летњих активности: геоморфолошке школе (Караташ, Копаоник, Бјеласица, Дабарско поље, Дурмитор, Хајла), обуке студената из спелеологије, летња теренска истраживања. Ожењен, отац троје деце.
