Физичкогеографски процеси (D11I01)
- Врста и ниво студија: Докторске академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 9
- Семестар: 1
- Број часова: 4+0
Циљ предмета
Стицање знања о просторној и временској дистрибуцији физичкогеографских процеса и појава. Оспособљавање за самостално истраживање узрочно-последичних веза и законитости које регулишу односе међу појавама и процесима у физичкој географији. Сагледавање њихове повезаности са људским делатностима. Спознаја утицаја човека на савремене процесе у климатском систему и геобиосфери.
Исход предмета
Оспособљеност студената за тумачење фактора који утичу на физичкогеографске процесе и појаве. Способност за разумевање комплексности и повезаности догађаја у природи, тј. физичкогеографског комплекса као јединствене целине. Вештина тумачења интерактивног дејства процеса у природи и њихове везе са човеком. Примене стечених знања у сврху очувања природног окружења и добробити човека.
Садржај предмета
Теоријска настава
Процеси настанка, деградације и ерозије земљишта, геоморфолошки процеси високих планина, крашки процеси, утицај антропогених фактора на геоморфолошке појаве и процесе, динамика атмосферских процеса, интеракције у климатском систему, телеконекције и повратне спреге у климатском систему, екстремни климатски догађаји, биоклиматски процеси, процес глобалног загревања Земље, урбаноклиматски процеси, процеси везани за кружење воде у природи, интеракција хидролошких и морфогенетских процеса, процеси везани за кружење материје и енергије у биосфери и динамика биоценоза.
Практична настава
Прикупљање физичкогеографских података и детерминисање параметара, мерења рецентних процеса и анализа индикатора палеогеоморфолошких процеса на високим планинама, анализа процеса везаних за механичку водну и флувијалну ерозију, анализа процеса крашке ерозије и акумулације, израда геоморфолошке карте, испитивање утицаја човека и његових делатности на морфохидролошке процесе, анализа геопросторних утицаја на климу, израчунавање прагова екстремних климатских појава, израчунавање интензитета урбаних острва топлоте, комплексне климатске анализе, анализа распореда и променљивости живог света, анализа повезаности атмосферских и хидрогеографских процеса, утврђивање сезонског и вишегодишњег тренда физичкогеографских процеса.
Литература
Живковић Н. (2010). Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд
Драгићевић, С., Живковић, Н., Роксандић, М., Луковић, Ј., Костадинов, С. (2015). Рецентно стање, интензитет и последице деградације обала Колубаре на територији општине Обреновац. Географски факултет, Београд, стр. 1-266.
Smith, M., Paron, P., Griffiths, J. (2011). Geomorhоlogical mapping – methods and aplications. Developments in Earth surface processes, vol. 15, Elsevier.
IPCC, (2001). Physical Climate Processes and Feedbacks. In: Climate Change 2001: The Scientific Basis. Contribution of Working Group I. Cambridge University Press, Cambridge and New York, pp. 417-470.
Bonan, G. B. (1995). Land-Atmosphere CO2 Exchange Simulated by a Land Surface Process Model Coupled to an Atmospheric General Circulation Model. J. Geophys. Res. 100, pp. 2817–2831.
Анђелковић Г. (2010). Климатски екстреми у Србији – дефиниције, врсте и класификација. Гласник Српског географског друштва, 90 (4), Београд, стр. 125-146.
Đurđić, S. (2012). Ekološke i biogeografske posledice procesa fragmentacije. Glasnik Srpskog geografskog društva, XCII (1), 161-170.
Миљановић, Д. (2010). Осврт на комплексни приступ проучавању интеракција човек (друштво) – природа. Гласник Српског географског друштва, 90 (2), 109-124.