Пратите нас

Image Alt

Урбана и рурална географија (PP21O5)

  /  Урбана и рурална географија (PP21O5)

Урбана и рурална географија (PP21O5)

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Обавезан
  • Број ЕСПБ: 5
  • Семестар: 3
  • Број часова: 2+2

Циљ предмета

Стицање знања о законитостима постанка и развоја урбаних и руралних насеља, дефинисању критеријума за одређивање степена урбаности и руралности. Оспособљавање студената за одређивање типологија градских и сеоских насеља, просторне, социјалне и морфолошке структуре градских и сеоских насеља, градских регија….Развијање критичког мишљења о савременим друштвено-економским појавама и процесима и њиховим геопросторним ефектима.

Исход предмета

По завршетку студија, студент ће бити оспособљен да: 1) идентификује друштвено-географске појаве и процесе и повеже са физичко-географским карактеристикама простора и препозна развојне могућности и ограничења руралних подручја Србије; 2) објасни узрочно-последичне везе између појединих појава и процеса у простору; 3) анализира типологије урбаних и руралних насеља и прикаже разлике у степену развијености по регионима у Србији, као и процесе субурбанизације, сателитизације, дневне миграције, централне функције у насељима итд.; 4) интерпретира различите научне теорије и моделе урбаних структура; 5) предвиди утицај савремених урбаних процеса на трансформацију геопростора; 6) примени стечена знања у различитим сферама друштвене праксе.

Садржај предмета

Теоријска настава

1) Увод у урбану и руралну географију. На­ста­нак и фа­зе у раз­во­ју ге­о­граф­ског аспек­та из­у­ча­ва­ња људских на­се­ља. Предмет, научни циљеви и друштвени задаци урбане и руралне географије. Однос урбане и руралне географије, сродних наука и различитих подручја друштвене праксе. Перспективе развоја урбане и руралне географије; 2) Појам и основне врсте људских насеља. Аспекти и приступи у проучавању урбане и руралне географије и релевантна географска обележја. Опште одлике просторне организације људских насеља у свету и појединим његовим деловима. Стихијско и насилно расељавање људских насеља; 3) Насеља и савремени друштвено-економски процеси. Синхронизованост и комплементарност у развоју друштвено-економских процеса; 4) Сеоска насеља. Дефиниција села и сеоске територије. Главна својства сеоских насеља, територија и производње; 5) По­де­ла ру­рал­них насеља и те­ри­то­ри­ја за потребе просторног планирања; 6) Типологије сеоских насеља. Сеоска насеља као центри развоја; 7) Конвергентне и дивергентне дневне миграције сеоског становништва. Просторно-функционална повезаност сеоских насеља; Мреже руралних насеља у различитим врстама просторних планова (општински, регионални, национални и др.); 8) Град и урбанизација. Појам и подела градова. Развој урбано-географских проучавања; 9) Теорије, модели и концепти у развију градова. Функције града; 10) Функционално-просторна структура града и начин искоришћавања градског земљишта; 11) Социјално-просторна и морфолошка структура града; 12) Град и околина (утицај града на околину, субурбанизација, градска регија и градска агломерација); 13) Анализа нодалних и урбаних система; 14) Мреже и системи људских насеља. – Детерминанте и главна обележја мреже и система насеља. Мрежа централних насеља. Мегалополисни, макрорегионални, мезорегионални и локални системи насеља; 15) Перспективе развоја насеља на Земљиној површини и у нашој земљи.

 

Практична настава

1) Kомпаративни преглед и анализа критеријума за одређивање статуса сталних насеља, у појединим државама у Европи и свету и у нашој земљи после II светског рата. Анализа препорука Eurostata (1998) у области дефинисања насеља и могућности примене у организацији мреже насеља Србије. Извори података о насељима; 2) Различита упутства за проучавање насеља; 3) Утврђивање микроположаја и географског положаја насеља. Израчунавање густине насеља, густине насељености и географске дистанце у мрежи насеља. Картографски приказ и општа социјално-географска анализа хипсометријског и зоналног распореда насеља, као и територијалног груписања и разређивања насеља; 4) Одређивање граница, облика, функционалне зоналности насеља, атара и урбаних територија на топографским картама коришћењем административо-територијалне карте и одговарајућих урбанистичких планова, укључујући ту и динамику физиономског развоја сеоских и градских насеља; 5) Упоредна анализа и картографска обрада демографских одлика и просторно-функционалне организације мреже насеља; 6) Сагледавање просторних и функционалних односа и веза у мрежи насеља. Примери у истраживању гравитационе усмерености насеља, утврђивање гравитационих ареала и сфера и др.

Литература

Ста­мен­ко­вић, Ђ. С., Ба­че­вић, М. (1992). Ге­о­гра­фи­ја на­се­ља. Бе­о­град: Ге­о­граф­ски фа­кул­тет ПМФ Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду

Ри­бар, Б. М., Си­мо­но­вић, Р. Ђ. (1993). Уре­ђе­ње се­о­ских те­ри­то­ри­ја и на­се­ља. Бе­о­град: Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду

Vresk, M. (2002). Grad i urbanizacija. Zagreb: Školska knjiga

Pacione, M. (2005). Urban geography – a global perspective. London: Routledge

Тошковић, Д. (2006): Урбана средина и урбанизације. Београд.

Лукић, А. (2012). Мозаик изван града – Типологија руралних и урбанизованих насеља Хрватске. Загреб: Меридијани Сомобор