Регионално планирање (PP32O3)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Статус предмета: Обавезан
• Број ЕСПБ: 5
• Семестар: 6
• Број часова: 2+2

Циљ предмета

Упознавање студената са: теоријом регионалног планирања у свету и код нас, са принципима регионалног развоја у стратешким и планским документима, као и са применом метода у пракси планирања на регионалном нивоу. Детаљније, циљ је упознати студенте са основним теоријским и практичним сазнањима из домена регионалног планирања – доктрине регионалног планирања, методе регионалног планирања (локационе, економске и поларизационе); са појмом регионалног развоја; стратегијом планирања у вези са постизањем уравнотеженог регионалног развоја у Србији; са унутаррегионалном и међурегионалном сарадњом; као и са садржајем регионалних планова и процесом израде и спровођења регионалних просторних планова.

Исход предмета

Студенти ће стећи знања у вези са: појмом, основним принципима, методологијом, доктринама и праксом регионалног планирања; организацијом поступка израде регионалног плана у складу са законском основом; основним методама који се користе у пракси регионалног планирања; основним доктринама на основу којих се могу сагледати развојне мисли о локацији, економском развоју и поларизационим процесима; појмом регионалног развоја и методама за превазилажење неуравнотежености регионалног развоја у Србији; стратешким мерама регионалног развоја на европском нивоу и у националним документима.

Садржај предмета

Теоријска настава

• Појам, настајање и развој регионалног планирања у свету;
• Појам региона, типови региона – концепт хомогеног, функционалног и планског региона, индикатори и критеријуми регионализације;
• Појам регионалног развоја;
• Основи теорије регионалног развоја: неравномерност развоја у простору, регионалне доктрине, регионална анализа, регионални диспаритети, стратегија регионалног развоја, регионални циљеви и приоритети развоја, сценарији регионалног развоја;
• Неравномерност регионалног развоја: узроци и последице неравномерности, развојни процеси, међурегионални и унутаррегионални односи;
• Теоријски концепти неравномерног регионалног развоја – економске теорије регионалног развоја;
• Теорије поларизације – теорија кумулативне каузалности, стратегија неуравнотеженог регионалног раста, теорија полова развоја, разлика центра и периферије,…
• Глобализација, и савремене теорије регионалног развоја;
• Историја и искуства регионалног развоја Србије: историјска периодизација, регионалне институције, фондови и системи интервенција, криза регионалне политике, транзиција и регионална политика, регионализација Србије.
• Градски регион у Србији – дефинисање метрополитенских и функционалних урбаних подручја;
• Регионална надлежност, надлежност Града Београда и аутономних покрајина у процесу регионалног планирања;
• Стратегија регионалног развоја, регионални планови, програми и пројекти;
• Процес израде регионалних планова у Србији, спровођење планова.

Практична настава:

Оцена урађених регионалних просторних планова у Србији.

Оцена стратешких докумената у Србији у вези са одрживим и регионалним развојем.

Презентовање страних искустава на примерима планирања регионалних подручја,

Оцена усклађености стратешких и просторних планова на различитим територијалним нивоима

Радионице (презентовање семинарских радова, дискусија).

Литература

Ђорђевић Ј, Тошић Б. (2013) – Регионално планирање и развој. Департман за географију, туризам и хотелијерство, ПМФ, Универзитет у Новом Саду.

Тошић Б (1996): Насеља Подрињско-колубарског региона. Задужбина Андрејевић, књ. бр. 8, Београд.

Тошић Б. (1997) Градски регион – појам, карактеристике, одређивање и хијерархија  „Географска структура и регионализација Србије I“. (ур. М. Оцокољић). Посебна издања Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, књ. 51, Београд, (стр.171-185).

Тошић Д. (2012) – Принципи регионализације, Географски факултет, Универзитет у Београду.

Вреск М. (1990): Град у регионалном и урбаном планирању. Школска књига, Загреб.

Вреск М. (2002): Град и урбанизација. Школска књига, Загреб.

Вришер И. (1978): Регионално планирање. Младинска књига, Загреб.

Вељковић А., Јовановић Б. Р., Тошић Б. (1995): Градови Србије – центри развоја у мрежи насеља; САНУ и Географски институт „Јован Цвијић“, Београд.

Carter, H. (1995): The Study of Urban Geography, Arnold, London.

Derić B, Atanacković B. (2000). Koncepcija regionalnog razvoja Srbije. U: Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja, No. 5, Niš: Ekonomski fakultet, str. 53–65.

Glasson J. (1992): An Introduction to Regional Planning – UCL Press, 2nd edition. London

Jakopin E, Devetaković S. (2009). Regionalizacija u Srbiji. www.ekof.bg.ac.yu/centrinde/2009/09/Јаkopin_Devetakovic.pdf (20/09/2009).

Крешић И. (1981): Просторна економија – основе теорије локације, размештаја и организације у простору. Информатор. Загреб.

Оцић Ч. (2003): Увод у региономику, Знамен, Београд.

Шимуновић И. (1996): Град у регији или регионални град. Библиотека «Погледи» Сплит.

Група аутора (2003): Регионализација Србије. ЦЛДС, Београд.

Закон о планирању и уређењу простора (2009/2014/2018).

Закон о Просторном плану Републике Србије (2010-2014-2021); Службени гласник РС, број 88, 2010. Београд,

Просторни план Републике Србије (1996): Београд.

Усвојени РПП на територији Републике Србије