Регионална географија света (ZS21O1)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Наставник
• др Марко Јоксимовић
• Статус предмета: Обавезан
• Број ЕСПБ: 6
• Семестар: 3
• Број часова: 2+2

Циљ предмета

Упознавање са одликама, правцима и перспективама развоја географских регија света, оспособљавање за разумевање њиховог сложеног садржаја и структуре из угла различитих теоријско-методолошких приступа и критичка анализа различитих становишта о регионалном развоју.

Исход предмета

По завршетку предмета студент ће бити у стању да:дефинишеидоведе у везу природне ресурсе и степен економске развијености географских регија света и држава;укаже на узроке и последице балансираног и небалансираног развоја географских регија света;доведе у везу квалитет живота становништва са географским специфичностима простора;објашњава узроке и последице глобалних феномена (сиромаштво, миграције, пренасељеност, болести и епидемије, политичка нестабилност) на развој географских регија света;препознаје и анализира примере позитивног и негативног утицаја човека на географску средину, настале услед специфичног развоја географских регија света.

Садржај предмета

Теоријска настава

1. Предмет проучавања и циљеви регионалне географије;
2. Регионални развој и регионална географија;
3. Појам и структурни елементи регија;
4. Континенти и географске регије – Европа, Азија, Африка, Северна и Јужна Америка, Аустралија и Океанија; Антарктик и Арктик;
5. Регионално-географске специфичности Јужне Европе, Средње Европе, Западне Европе, Северне Европе и Источне Европе;
6. Регионално-географске специфичности Југозападне Азије, Јужне Азије, Југоисточне Азије, Источне Азије, Централне Азије и Северне Азије;
7. Регионално-географске специфичности Северне Африке и Субсахарске Африке;
8. Географске регије Северне и Јужне Америке;
9. Регионално-географске специфичности Аустралије и Океаније (Микронезија, Меланезија и Полинезија);
10. Географске специфичности поларних области.

Практична настава

1. Методологија израде семинарских радова и анализа литературе;
2. Регионализација континената;
3. Анализа географских регијасвета;
4. Презентације и одбране семинарских радова, израда практичних радова и колоквијум.

Литература

1. Шабић, Д. и Вујадиновић, С. (2014). Регионална географија Европе.Универзитетски уџбеник, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд, 1–429.
2. Шабић, Д. (2008). Регионална географија света. Универзитетски уџбеник, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд, 1–345.
3. Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2016). Регионална географија Африке. прво издање, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд, 1–343.
4. Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2011). Регионална географија Јужне Америке. Универзитетски уџбеник, Српско географско друштво, Београд, 1–361.
5. Шабић, Д. и Вујадиновић, С. (2011). Регионална географија Аустралије. Универзитетски уџбеник, Српско географско друштво, Београд, 1–250.
6. Šabić, D. and Vujadinović,S. (2017).Regional Development and Regional Policy.Collection Of PapersUniversity of Belgrade – Faculty of Geography 65(1a).
7. Vujadinović,S. and Šabić, D. (2017).The Importance of Regions in Geographical Research.Collection Of Papers University of Belgrade – Faculty of Geography65(1a).
8. Šabić, D. et al. (2017). Present and Future of New Regional Geography in the Education School’s System and Scientific Discipline’s Position at the University of Belgrade. Collection Of Papers University of Belgrade – Faculty of Geography 66(1a).
9. Šabić, D., Pavlović, M. and Davidović, R. (2009). Serbia and Integration Processes in the Balkans.Geographica Pannonica 13(1).
10. Вујадиновић, С., Павловић, М. и Шабић, Д. (2015). Проблеми и изазови савремене регионалне географије. У Станковић, С., Филиповић, Д. и Ђурђић, С. (ур.): 4. Српски конгрес географа, СГД, Универзитет у Београду – Географски факултет, 289–296.