Просторно планирање 1 (PP32O1)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Статус предмета: Обавезан
• Број ЕСПБ: 5
• Семестар: 6
• Број часова: 2+2

Циљ предмета

Циљ предмета је упознавање студената са планским системом, специфичностима просторног планирања, односом временске и просторне компоненте у просторном планирању, процедуралним и аналитичко-синтезним техникама израде просторног плана, као и са законским, организационим и институционалним оквиром унутар кога се израда просторног плана одвија, у свету и код нас.

Исход предмета

Након предвиђеног трајања наставе студент ће:
– разумети условљеност процедуре израде просторног плана социјалним, економским и другим условима у Србији;
– бити у стању да схвати и препозна специфичност просторног планирања у Србији и његову зависност од трендова у окружењу;
– умети да објасни и разуме место и значај просторног планирања у систему планирања Србије;
– моћи да организује плански процес према фазама и у складу за законодавним оквиром;
– развити основне административне и стручне вештине, ради успешног учешћа у изради просторног плана, односно ради успешне реализације процедуре расписивања израде плана, припреме и уређивања аналитичко-студијске документације, израде нацрта плана, предлога плана и програма и инструмената за спровођење плана;
– овладати основним вештинама рада у тиму, колаборативног планирања и практичног расуђивања;
– умети да користи основна визуелна решења за организацију и представљање просторних података и резултата планског процеса;
– умети да евалуира свој и рад својих колега у складу са одговарајућим стандардима и да конструктивне смернице за даљa унапређењa.

Садржај предмета

Теоријска настава

Плански систем Србије;

Место и значај просторног планирања у систему планирања Србије;

Легислативна основа просторног планирања у Србији;

Примењена истраживања за потребе израде просторног плана;

Каузални однос временске и просторне компоненте у просторном планирању;

Студије за потребе израде просторног плана;

Основне фазе израде просторних и урбанистичких планова – I део:

• Припремна фаза;
• Фаза припреме документације и информационе основе;
• Анализа и оцена стања.

Практична настава

Уводни час (основне информације о предмету, подела испитних питања, литературе, представљање основног задатка из вежби, упознавање са студентским афинитетима и стеченим вештинама ради формирања тимова); Дефинисање задатака и анализа у складу са фазама израде плана и релевантном легислативом; Начини прикупљања и организације литературе и извора података; Припремна фаза  – писање oдлуке о изради просторног плана; Припрема документације и информационе основе; Систематизација, обрада и анализа прикупљених података у ГИС окружењу; Анализа и оцена стања; Презентација добијених резултата.

Литература

Ђорђевић, Д. (2004). Увод у теорију планирања. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.

Allmendinger, P., & Haughton, G. (2019). Opening up Planning? Planning Reform in an Era of ‘Open Government’. Planning Practice & Research, 34(4), 438-453.

Ђорђевић, Д., Дабовић, Т. (2014). Основе просторног планирања, друго издање. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.

Perišić, D. (1985). O prostornom planiranju. Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Петрић, Ј., Милинковић, М. (2017). Појмовник просторног планирања. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије – ИАУС.

Silva, E. A., Healey, P., Harris, N., Van den Broeck, P. (Eds.). (2014). The Routledge handbook of planning research methods. Routledge
Важећа легислатива којом се уређује област просторног планирања и различити извори података о простору, посебно: Закон о планском систему Републике Србије, Закон о планирању и изградњи и Правилник о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања.

Централни регистар планских докумената – http://www.crpd.gov.rs/RegistarPlanskihDokumenata/Default.aspx