Основе просторног планирања (PP22O1)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 5
- Семестар: 4
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
Основни циљ предмета је да студенти стекну знања о основним теоријским приступима, савременим глобалним и локалним изазовима, као и да овладају основним вештинама критичког мишљења, развијања конструктивног става и успешне комуникације у просторном планирању.
Исход предмета
После дефинисаног периода учења студенти ће:
– моћи да покажу познавање основних теоријских приступа у проучавању, планирању и управљању простором;
– разумети основну улогу просторног планирања у друштву, као и његов интердисциплинарни и праксеолошки карактер;
– разумети значај интеграције и комуникације у просторном планирању;
– овладати основним вештинама рада у тиму и развити свест о постојању интердисциплинарних перспектива, различитих интереса, вредности и полуга моћи у просторном планирању и потреби њиховог конструктивног усаглашавања;
– умети да користе различитe изворе и податке о теоријским и практичним знањима, информацијама и подацима о простору у складу са темом, размером и нивоом планског задатка;
– умети да користе основна визуелна решења за организацију и представљање теоријских знања, просторних података и резултата планског задатка;
– умети да евалуирају свој и рад својих колега у складу са одговарајућим стандардима и дају конструктивне смернице за даљa унапређењa.
Садржај предмета
Теоријска настава: Простор као систем и његови подсистеми – проучавање, планирање и управљање; О просторном планирању и његовим дефиницијама; Научни статус просторног планирања; Размере и садржај просторног планирања; Инструменти просторног планирања; Врсте и садржај просторних планова у Републици Србији са примерима; Велике дилеме у планирању; Интердисциплинарна радионица; Рационални, адвокатски и модел једнакости у планирању; Модел социјалног учења и комуникативне акције и (нео)марксистички модел; Радикални и либерални модел планирања; Симулација модела планирања и одлучивања; Значај интеграције у просторном планирању; Значај комуникације у просторном планирању; Јавна презентација постера и евалуација тимског рада.
Практична настава
Уводни час (основне информације о предмету, подела испитних питања, литературе, представљање основног задатка из вежби и визуелних решења за систематизацију знања и информација); Упознавање са циљевима и начином израде планског задатка, кратког есеја, постера, презентације и основним принципима тимског рада; Начини прикупљања и организације литературе и извора података у складу са планским задацима; Тимска израда планског задатка, нацрт кратког есеја и постера; Израда три презентације за исти задатак у односу на различиту публику (стручна и научна заједница, доносиоци одлука, јавност).
Литература
Ђорђевић, Д., Дабовић, Т. (2014). Основе просторног планирања, друго издање. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.
Dabović, T. (2020). Geodesign Meets its Institutional Design in the Cybernetic Loop. In: Journal of Digital Landscape Architecture, 5-2020, pp. xxx-xxx. Berlin: Wichmann Verlag, doi:10.14627/537690xxx.
Davoudi, S., & Strange, I. (2008). Space and place in twentieth-century planning: an analytical framework and an historical review. In Conceptions of space and place in strategic spatial planning (pp. 21-56). Routledge.
Eadie, W. F., & Goret, R. (2013). Theories and models of communication: Foundations and heritage. Theories and models of communication, 1, 17-36.
Perišić, D. (1985). O prostornom planiranju. Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Важећа легислатива којом се уређује област просторног планирања и различити извори података о простору.
https://www.timemachine.eu/timemachines/; https://www.google.com/earth/versions/; https://www.google.com/maps/preview; https://www.urbanobservatory.org/; https://data.un.org/; https://data.gov.rs/sr/; http://www.crpd.gov.rs/RegistarPlanskihDokumenata/Default.aspx; https://geosrbija.rs/