Морталитет становништва (DG21O1)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 7
- Семестар: 3
- Број часова: 3+2
Циљ предмета
Детаљно упознавање са морталитетним изазовима у прошлости и данас, са транзицијом морталитета и рагионалним разликама. Овладавање техникама анализе морталитета. Идентификација савремених изазова здравља, ризичних понашања, узрока смртности. Упознавање са специфичним морталитетом и патернима смртности.
Исход предмета
Након завршеног курса студенти ће овладати изворима података о морталитету и добро познавати њихове капацитете. Разумеће узроке и последице пада морталитета, „законе“ и обрасце морталитета, и регионалне диференцијације. Биће у стању да самостално идентификују релевантну и актуелну проблематику из области смртности, оформе адекватан методолошки апарат за анализу, спроведу поступак анализе и интерпретирају резултате. Стечена знања ће моћи да примене у различитим облицима друштвене праксе.
Садржај предмета
Теоријска настава
Предмет, циљ и значај изучавања морталитета. Развој теоријске мисли о смртности становништва.
Демографска транзиција и ток обарања морталитета. Карактеристике морталитета у различитим транзиционим фазама. Велике епидемије у историји и ризици савременог доба.
Приказивање времена у демографији и Лексисов дијаграм као основ демографске анализе морталитета.
Фактори морталитета.
Аналитички показатељи морталитета у трансверзалној анализи.
Таблице морталитета и начини њиховог конструисања. Биометријске функције из таблица морталитета. Очекивано трајање живота. Ректангуларизација живота.
Године живота проведене у здрављу.
Диференцијални морталитет по различитим обележјима.
Матерински морталитет.
Смртност одојчади и деце. Биометријска анализа смртности одојчади
Узроци смртности и епидемиолошка транзиција. Морбидитет.
Стилови живота и смртност.
Практична настава:
Витална статистика као извор података. Међународни извори података. Јединице и обележја значајни за анализу смртности. Лексисов дијаграм, скупови умрлих, и периодични и моментни скупови живих. Општа и специфичне стопе морталитета. Крива морталитета. Поступак стандардизације. Детаљне и скраћене таблице морталитета. Израчунавање биометријских функција из таблица морталитета. Нови показатељи морталитета.
Литература
Девеџић М. (2006), О природном кретању становништва, Завод за уџбенике
Стојилковић Гњатовић, Ј. (2020). Да ли жене живе дуже од мушкараца у Србији? У Костић, В., Ђукић Дејановић,, С. & Рашевић, М. Србија: род, политике, становништво (90-111). Београд: САНУ, ИДН.
Lotrič Dolinar, Aleša; Čipin, Ivan; Međimurec, Petra; Stojilković Gnjatović, Jelena; Sambt, Jože (2020), Age- and cause-specific components of recent life expectancy improvements in Croatia, Serbia and Slovenia, Društvena istraživanja : časopis za opća društvena pitanja, 29 (2), 175-193.
Брезник Д. (1977), Демографија, анализа, методи и модели, ИДН
Ђурђев Б. (2001), Основне технике у демографији, Друштво демографа Југославије
Радивојевић Б, Вељановић-Морача В. (2004), Значај биомедицинских и социо-економских фактора за пораст очекиваног трајања живота, Становништво 1-4, ИДН
Маринковић, И. (2012). Узроци смрти у Србији од средине 20. века. Становништво, 50(1), ИДН