Медицинска географија (ZS31I1)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 5
- Број часова: 2+1
Циљ предмета
Упознавање студената са историјским развојем, појмовима, предметом, задацима, циљевима и методама медицинске географије, као и са разликама савремене теорије медицинске географије и географије здравља. Студенти ће се упознати са географским аспектима односа природног и друштвеног комплекса геопростора, природе и човека, као и са интегралношћу и уравнотеженошћу. Садржај градива се такође фокусира на сложени систем фактора здравља (физичко-географски и социо-економски фактори и њихова повезаност) као и на тренутно стање здравља човечанства у Свету и у Републици Србији, територијалне карактеристике здараствених услуга у Свету и у Републици Србији.
Исход предмета
Крајњи исход предмета је оспособљавање студената да на оптималан и сврсисходан начин разумеју, објасне и буду у стању да пренесу знања о односу природе и човека, на бази утицаја природних фактора на здравље људи, односно здравствено стање групе људи, народа или светске популације. Студенти треба да буду оспособљени да схвате и позитиван или негативан утицај човекове делатности и начина живота на природу и њене елементе. Затим, студенти треба да буду оспособљени да схвате утицај социо-економских фактора и рекреације на здравље и квалитет живота људи.
Садржај предмета
Теоријска настава Основни теоријски појмови о медицинској географији. Историјски развој медицинске географије и географије здравља. Здравствено стање становништва; физичко-географски и социо-економски фактори здравља (природни ритмови, сунчева енергија, утицај високопланинских простора, клима и значај воде, вегетације, урбанизације, глобализације, комуналне инфраструктуре). Регионални аспекти болести и здравственог стања становништва Света и Републике Србије.
Практична настава Анализа одређених скупина и структура становништва по појединим регионима и земљама, њиховог потенцијала и одређених карактеристика здравствених стања. Упознавање са разним базама података у вези праћења здрвственог стања становништва (на локалном, регионалном и глобалном нивоу), анализа датих база података, коришћење статистичких и ГИС метода у анализама територијалних катактеристика здравственог стања становништва. Картирање и комплексна анализа одабраних заразних и незаразних болести у Свету и у Републици Србији и њихова гео-просторна интерпретација кроз израду семинарског рада.
Литература
Нађ, И., Дујмович, Ф., Плавша, Ј., Лукић, Т. 2016. Медицинска географија. Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.
Meade, M., Emch, М. 2010. Medical Geography, Guilford Pr, New York.
Обрадовић, А. Д., Гледовић, З. 2012. Медицинска географија. Универзитет у Београду, Географски гакултет, Београд.
Јовичић, Ж. 1998. Основи медицинске географије Србије. Српско географско друштво, Београд.