Индустријска географија (GG32I1)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 6
- Број часова: 2+1
Циљ предмета
Стицање знања о теоријама локације и просторне организације индустрије. Оспособљавање студената за разумевање савремених принципа функционисања територијалних индустријских система у простору. Развијање критичког мишљења о механизмима регионалног развоја индустрије и савременим процесима које индустрија покреће у географском простору. Оспособљавање студената за вредновање и креирање индустријских модела и стратегија.
Исход предмета
По завршетку курса, студент ће бити у стању да: 1. анализира структуру индустријских система; 2. анализира међусобну условљеност индустријске и социјалне, економске и еколошке компоненте простора; 3. процењује утицај просторних и структурних карактеристика индустрије света и појединих региона; 4. вреднује ефекте различитих индустријских стратегија и политика; 5. примени знања о теоријама локације и просторне организације индустрије у настави географије.
Садржај предмета
Теоријска настава
1-2) ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ УВОД. Проблеми размештаја индустрије у историји географије. Савремени правци развоја индустријске географије и везе с другим наукама. 3) КОНЦЕПЦИЈЕ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА. Хијерархичност развоја. Структурно-еволутивна концепција. Структурно-периодична концепција. 4) ТЕОРИЈЕ ЛОКАЦИЈЕ ИНДУСТРИЈЕ. Нормативне теорије. Бихевиористичка теорија. Системски приступ. Радикална географија и структурализам. 5) ИНДУСТРИЈСКИ И УРБАНИ СИСТЕМИ. Индустрија у просторној структури града. Размештај индустрије и хијерархија насеља. 6) ИНДУСТРИЈСКИ И РЕГИОНАЛНИ СИСТЕМИ. Индустрија у теорији регионалног развоја. Неокласични модели. Структуралистички модели. 7) ФАКТОРИ ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ ИНДУСТРИЈЕ. Природни услови и ресурси. Животна средина. Економски фактори. Концентрација, агломерација и инерција. 8-9) ПЛАНИРАЊЕ РАЗВОЈА И РАЗМЕШТАЈА ИНДУСТРИЈЕ. Регионална политика и размештај индустрије. Еколошка политика. Иновативна политика. 10) ЕНЕРГЕТИКА. Енергетски биланс света. Угаљ. Нафта и земни гаса. Електроенергетика. Алтернативна енергетика. 11) МЕТАЛУРГИЈА – црна и обојена. 12) МАШИНСКА ИНДУСТРИЈА. Машиноградња. Производња саобраћајних средстава и пољопривредних машина. Електротехничка и електронска индустрија. 13) ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА. Органска, неорганска (базна) и лака хемијска индустрија. 14) ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА -развој, значај, структура и размештај. 15) ОСТАЛЕ ВРСТЕ ИНДУСТРИЈЕ. Индустрија коже и обуће. Агроиндустрија. Дрвнопрерађивачка индустрија. Производња грађевинског материјала.
Практична настава
Теорије локације индустрије. Методе економско-географске анализе локације индустријске производње. Начини класификасије индустрије. Начини мерења степена развоја индустрије и процеса индустријализације земаља и региона. Картографске методе представљања индустрије. Истраживања просторне концентрације и специјализације индустрије. Индустријализација и урбанизација. Индустријске агломерације. Индустрија у просторној структури града. Индустрија и географска средина.
Литература
Грчић М. (1988). Системски приступ у географији индустрије – достигнућа, проблеми, перспективе. Географски преглед, 23-33.
Грчић М. (1994). Индустријска географија, “Научна књига”, Београд.
Грчић М. (1994). Развој и размештај индустрије у Србији. ИАУС, Београд.
Bernes, T. and Gertler, M. eds. (2011). The New Industrial Geography : Regions, Regulation and Institutions. London: Routledge.