Животна средина и одрживи развој (GG42O2)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Статус предмета: Обавезан
• Број ЕСПБ: 5
• Семестар: 8
• Број часова: 3+2

Циљ предмета

Еколошка криза и њене могуће последице подупиру потребу целовитог теоријског и методолошког сагледавања проблема животне средине и одрживог развоја. На основу релевантних чињеница доказати да у савременим условима проблеми окружења и одрживог развоја припадају групи централних фундаменталних и примењених геопросторних истраживања. Ово нарочито у условима све израженијег антагонизма и противуречности њена два основна подсистема – природе и друштва. Један од најзначајнијих изведених циљева је доказ да животна средина није статичан систем и да њена структура и функционалност нису агрегат случајно датих геопросторних појава, објеката и процеса, већ сложено системско окружење реалног света кружења материје и протока енергије. Такође, да сагледавање животне средине, нужно подразумева превазилажење концепта геопростора као дуалног система.

Исход предмета

Студенти се оспособљавају за теоријско и апликативно праћење, разумевање и тумачење разлиитих историјских и савремених концепата у тумачењу односа човека (друштва) и окружења (животне средине). Разумевање нарастања интерактивности и појаве основних проблема у систему друштво-окружење. Унапређење способности перцепције, анализирања и генерализовања односа и веза у сложеним ситемима природа – друштво – техника – окружење. Оспособљеност за разумевање и примену теоријских и методолошких знања из области животне средине и одрживог развоја.
По завршетку курса студенти ће бити у стању да: разумеју појам, циљеве и принципе одрживог развоја, његов концепт и значај; објасне значај међународних организација и међународне сарадње у остваривању концепта одрживог развоја; објасне значај обновљивих извора енергије, одрживе пољопривреде и циркуларне економије у достизању циљева одрживог развоја; процене и упореде ниво одрживог развоја одређених територијалних јединица на основу одговарајућихиндикатора одрживог развоја.

Садржај предмета

Теоријска настава:

Упознавање студената са: програмом наставног предмета Теорија и методологија животне средине и његовим значајем у реализацији наставног плана студијске групе Геопросторне основе животне средине; динамикoм, начином рада и реализацијом наставног плана; упутства за избор, конципирање и реализацију тема семинарских радова.

Развој схватања и сазнања животне средине: животна средина – појам и дефиниције; антропоцентрични и биоцентрични приступ дефинисању појма животне средине; предмет проучавања и задаци истраживања; однос према сродним наукама; историјски развој погледа на однос човека и животне средине; цивилизована схватања животне средине; индустријска револуција и демографски раст – време интензивног угрожавања животне средине.

Теоријске поставке и схватања о односу човека и животне средине: грађанске теорије и приступи проблему животне средине; натуралистички приступи (биологизам, генетски детермнинизам, холизам, географски детерминизам).

Социологистички приступи схватања односа човека и животне средине: антропологизам, малтузијанство, неомалтузијанство, економски детерминизам; технолошки детерминизам; еколошки детерминизам.

Eволуција и коеволуција геопростора: геокомпонентни и геосферни ниво; парадигме истраживања геопростора (геокомпонентна, геокомплексна, геоструктурна, еколошка).

Структура геопростора: субјективни (чулно опажајни); објективни (дефинисан мерама), физички простор (појаве, објекти, процеси) као конкретан, објективан и реалан; однос апстрактно-имагинарног и реалног простора; изотропија и анизотропија простора; анизотропија и уникалност геопростора; екстензија и коегзистенција геопростора; животна средина као реалан просторни систем.

Противуречност развоја природе и друштва узрок и последица еколошких проблема: простор као ограничени ресурс и услов; стање и капацитет појединих медијума животне средине (атмосфера, хидросфера, педосфера, биосфера); растућа популација и опадајућа доступност ресурса; промене у животној средини (дефорестрација, десертификација, ацидификација …) и еколошки капацитет простора; теорија и пракса одрживог развоја; економија и екологија; критика идеологије раста (границе раста, нулти раст, одрживи развој).

Одрживи развој и животна средина: еколошки капацитет Планете и перспективе демографског и економско-географског раста и развоја; еколошка и социјална поларизација простора; еколошки отисак (раст популације и животног стандарда); коинциденција савремене економске и еколошке кризе; промена парадигме егзистенције – жи­ве­ло се од при­ро­де а од са­да се мо­ра жи­ве­ти са њом; о геопростору као супер танкеру и супер депонији.

Теорија и пракса одрживог развоја: Историјска ретроспектива, Римски клуб, индикатори одрживости.

Проблем узрока и последица еколошке кризе и њеног решавања: узроци и последице еколошке кризе; могућа решења еколошке кризе (технократске, економско-еколошке и екохуманистичке оријентације).

11. Системни приступ и системност животне средине: појам система и системности животне средине; тополошки системи животне средине – екосистеми; предеони геосистеми – геохоре; регионални геосистеми – регије (геоми).

Хуманистички и духовни аспект науке о животној средини: гносеолошки аспект науке о животној средини: процес, структура и развој сазнања о животној средини; савремена наука и животна средина; еколошка етика; еколошка естетика; идеологија и животна средина; религија и животна средина.

Методе истраживања животне средине: својства и специфичности научних метода у истраживању животне средине; онтологија и епистемиологија науке о животној средини; парадигме истраживања; редукционизам и холизам; методе анализе и синтезе, статистички метод, метод класификације, метод моделовања, просторни динамички дисперзиони модели. Посебне методе истраживања животне средине: непосредно истраживање животне средине (географско-еколошки метод, метод осматрања; геофизичке методе, биоиндикатори); даљинска детекција.

Методе евалуације животне средине: регионализација геопростора као предуслов евалуације; методе квалитативне и квантитативне евалуације животне средине; метод биланса; метод бонитације, парцијалне, комплетне и комплексне методе евалуације; економетријске методе; историјско-еколошки метод; картографски метод истраживања животне средине.

Рекапитулација садржаја тематских целина предмета Теорија и методологија животне средине.

Практична настава:

Праћење и тумачење актуелних проблема у теорији и методологији животне средине на различитим нивоима. Анализа институционалног организовања заштите и унапређења животне средине. Упознавање са базама података од значаја за сагледавање стања и праћења промена у животној средини. Упознавање и тумачење глобалних проблема животне средине. Теорија и пракса одрживог развоја. Један излет: полудневни – Ада Хуја, Топчидер, Обедска бара, Авала (алтернативно).

Литература

Љешевић М. (2010) Животна средина – теорија и методологија истраживања, Факултет за примењену екологију ФУТУРА и НВО ЕКОРИЗИК, Београд.

Литература – допунска

Милинчић М., Туцовић М. и Мандић Б. (2013) Неки аспекти утицаја пољопривреде на животну средину, Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду (61), 31-58.

Милинчић М., Соулиотис Л., Михајловић Љ. и  Пожар T. (2014) Географија и наука о животној средини, Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду, (62), 1-14.

Ristic Dusan Vukoicic Danijela Z. & Milincic Miroljub A (2019) Tourism and sustainable development of rural settlements in protected areas – Example NP Kopaonik, Land Use Policy, 89.