Пратите нас

Image Alt

Биогеографија (GG22O2)

  /  Биогеографија (GG22O2)

Биогеографија (GG22O2)

Циљ предмета

Реализацијом свих наставних садржаја предмета Биогеографија планирано је постизање свих сазнајних циљева (знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација) који су у функцији оспособљавања студената да усвоје фундаментална знања и принципе из области биогеографије. Истовремено, овим предметом биће омогућено и развијање и примена знања који су усмерени ка бројним савременим приступима и изазовима у сагледавању дистрибуције и очувања биодиверзитета.

Исход предмета

Усвајањем наставних садржаја из предмета Биогеографија студенти ће бити способни да:
– анализирају факторе који утичу на размештај биома, вегетације и фаунистичких група,
– објасне утицаје физичкогеографских фактора на промене величине ареала,
– критички процењују антропогени утицај на савремени биодиверзитет,
– осмисле биогеографско истраживање у локалној средини и др.

Садржај предмета

Теоријска настава: 1. Предмет, задаци, методе проучавања биогеографије, историјски развој 2. Основне поставке науке о ареалима, особине ареала, картирање ареала; Порекло и облик ареала; Типови ареала 3. Величина ареала (космолитизам и ендемизам) и старост ареала (реликтност врста) 4. Основне поставке екологије, односи у екосистемима; Еколошки фактори (абиотички и биотички); Екоелементи 5. Опште законитости распрострањења основних типова вегетације на Земљи; еколошке и биогеографске одлике основних вегетацијских типова (биома) на Земљи 6. Законитости висинског зонирања вегетације 7. Фитогеографска подела биосфере – флористичка царства 8. Зоогеографска копна и области; Зоогеографске специфичности фауне новозеландске области; Зоогеографске специфичности фауне аустралијске области; Зоогеографске специфичности фауне полинезијске области 9. Зоогеографске специфичности фауне индомалајске области – фауна копнених и острвских подобласти 10. Зоогеографске специфичности фауне мадагаскарске области; Зоогеографске специфичности фауне етиопске области 11. Зоогеографске специфичности фауне неотропске области 12. Зоогеографске специфичности фауне холарктичке области 13. Биодиверзитет (појам, значај, актуелно стање глобалног биодиверзитета…); Концепција „врућих тачака” копненог и маринског биодиверзитета 14. Историјски и савремени фактори угрожавања биодиверзитета; In situ и ex situ заштита биодиверзитета 15. Појам екорегиона; концепција екорегиона у заштити природе.

Практична настава: 1. Географски размештај основних вегетацијских типова – глобални размештај (картирање и анализа) 2. Анализа еколошких и биогеографских одлика основних вегетацијских типова (биома) на Земљи – биоми тропских и суптропских предела 3. Биоми предела умерених географских ширина 4. Биоми бореалног и хладног појаса 5. Фитогеографска подела Југоисточне Европе и Балканског полуострва 6. Типови вертикалног зонирања вегетације Балканског полуострва 7. Аналитичко и картографско сагледавање законитости глобалне просторне класификације копнене фауне 8. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класе Mammalia (просторни приступ); 9. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класе Aves (просторни приступ) 10. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класа Reptilia и Amphibia (просторни приступ) 11. Анализа рецентног статуса угрожених врста (фактори угрожавања, мере и активности заштите, међународни статус…) 12. Посете објектима in situ и ex situ заштите 13. Колоквијум 14-15. Презентација семинарских радова.

Литература

Јанковић М., Атанацковић Б. (1999): Биогеографија са педологијом, Географски факултет, Београд.

Ђурђић, С. (2015). Заштита природе, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд.

Stevanović V., Vasić V. eds. (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja, Biološki fakultet, Ecolibri, Beograd.

Изабрани референтни научни и стручни текстови.