Пратите нас

Image Alt

Атласна картографија (GG12I2)

  /  Атласна картографија (GG12I2)

Атласна картографија (GG12I2)

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Изборни
  • Број ЕСПБ: 6
  • Семестар: 2
  • Број часова: 2+0

Циљ предмета

Указати на значај израде атласа, као картографског дела и енциклопедије знања. Стицање знања о концепцији, структури и садржају атласа (функционалним и нивоима структурне организације), посебно регионалних и националних атласа. Стицање знања о картографском дизајну и методама визуелизације атласног садржаја.

Исход предмета

Студент ће моћи да:
– усвоји и примени основна теоријско-методолошка знања атласног картирања;
– усвоји знање о функционалним карактеристикама атласа и значају израде атласа (регионалних, националних, општегеографских, тематских);
– анализира структуру садржаја интерактивних дигиталних атласа и повеже картографска знања са презентованим знањем из других научних и стручних области;
– вреднује методе визуелизације атласног садржаја, дизајн атласних карата, структуру података и квалитет мултимедијалних садржаја;
– примени стечена знања у настави географије.

Садржај предмета

  1. Атлас – картографско дело: дефиниција, карактеристике, структура садржаја и значај као енциклопедије знања. Системски приступ изучавања геопростора. Комуникација и интеракција картографије са другим геонаукама и дисциплинама.
  2. Историјски развој атласне картографије. Картографска синтеза геопросторних података – традиција и иновативни приступи.
  3. Класификација атласа: према територијалном обухвату, тематици и садржају, намени, начину израде и коришћења. Функционални изглед атласа – спољашњи и унутрашњи дизајн.
  4. Атласне карте: дефиниција, класификације, значај. Аналитичке, синтезне и комплексне карте. Основне, допунске и додатне атласне карте. Допунски мултимедијални садржај атласа.
  5. Концепција, структура и садржај атласа – функционални и нивои структурне организације атласа. Атласни информациони системи. Интеграција и стандардизација инфраструктуре геопросторних података у процесу геовизуелизације.
  6. Традиционални и електронски атласи. Значај атласа у савременом образовању. Картографска визуелизација атласних садржаја и ИКТ. Виртуелна окружења – тренд у истраживању и развоју атласне картографије.
  7. Општегеографски и тематски атласи: дефиниције, карактеристике, структура садржаја и значај. Атласне карте и атласи на Интернету као извор геоинформација.
  8. Регионални атласи и Спациосистемски атласи: дефиниције, карактеристике, структура садржаја и значај.
  9. Национални атласи: дефиниције, карактеристике, структура садржаја и значај.
  10. Извори података и критеријуми њиховог избора, начина обраде и представљања као атласног садржаја. Општа и специфична правила избора математичке и географске основе атласних карата у односу на тип атласа.
  11. Методе визуелизације атласног садржаја. Научни теоријско-методолошки, уметнички и технички принципи састављања садржаја атласних карата у односу на тип атласа.
  12. Правила избора и обрада система знакова (утицај генерализације и стандардизације), симбола атласних карата у односу на тип атласа. Боја као израз визуелне перцепције атласног садржаја: својства, значај и функције. Избор и израда легенди при пројектовању атласних карата у односу на тип атласа.
  13. Картографски натписи: значај и карактеристике. Стандардизација, избор, број и тип географских назива.
  14. Картографска генерализација: појам, врсте и значај. Критеријуми генерализације садржајних елемената атласних карата у односу на тип атласа. Географски и графички аспекти генерализације атласног садржаја. Утицај генерализације на избор картографског метода.
  15. ГИС и мултимедија у aтласном картирању. Визуелизација геопросторних података у облику карата, серије карата и атласа. Просторне базе података са вишеструким презентацијама.

Литература

Основна:

Јовановић, М. Ј. (2017). Тематска картографија-практикум. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду.

Макаренко, А.А. Загребин Г.И.(2018). Атласное картографирование. Москва: МИИГАиК. (http://www.miigaik.ru/upload/iblock/bde/bde6ed4a2f3826749ef034af480d8123.pdf).

Ormeling F. (1996). Atlas information systems. Proceedings 17th Itn. Conference of the ICABarcelona: Institut Cartographic de Catalunya (https://icaci.org/files/documents/ICC_proceedings/ICC1995/PDF/Cap411.pdf).

Peterca, M., Radošević, N., Milisavljević, S., Racatin, F. (1974). Kartografija. Beograd: VGI.

Сваткова Т.Г. (2002). Атласное картографирование.Москва:Аспект-Пресс.

(https://ug1lib.org/book/2452263/71ebc9?id=2452263&secret=71ebc9)

Harris, N. (2002). Mapping the World. Maps and Their History. London: Bookmart Limited.

Cartwright, W., Peterson P. M., Gartner G. (Eds.). (2007). Multimedia Cartography. 2rd Ed. Springer Berlin Heidelberg New York.

Допунска:

Јовановић, М. Ј. (2019). Атласна картографија, интерна скрипта. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду.

Kraak, J-M.  Ormeling, F.J. (2015). Cartography: Visualization of Spatial Data. 3rd Ed. London: Routledge (https://id.b-ok2.org/book/2049271/377edd).

Cartwright, W.,  Gartner, G., Lehn A. (Eds.) (2009). Cartography and Art. Springer-Verlag Berlin Heidelberg (https://id.b-ok2.org/terms/?q=cartographic). (URL: https://icaci.org/publications/).

Symposium on Atlases, Toponymy and the History of Cartography Proceedings of the ICC 2015 Pre-Conference Rio de Janeiro, Brazil, 19 – 21 August 2015

(https://atlas.icaci.org/wp-content/uploads/2017/09/2015_atlases_toponymy_history_proceedings.pdf) 2017 ICA