Антропогеографија (GG12O3)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 2
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
Стицање научно фундираних знања о сложеним просторним односима на релацији човек – друштво – природа. Стицање систематизованих знања о основним концептима, главним истраживачким питањима и новим перспективама антропогеографије као синтезне научне дисциплине. Оспособљавање студената за примену теоријских и методолошких пропозиција у интерпретацији просторно-временске међузависности између човека (друштва) и географске средине (геосфере).
Исход предмета
По завршетку курса, студенти ће бити у стању да: 1. примене теоријске и методолошке концепте традиционалне и савремене антропогеографије; 2. утврде корелацију природне основе и друштвене надоградње у географском простору; 3. анализирају главне антропогеографске проблеме Балканског полуострва; 4. вреднују достигнућа српске антропогеографске школе и њихову научну актуелност; 5. разумеју и вреднују нове географске приступе значајне за истраживање односа друштва и географске средине; 6. примене стечена знања у настави географије.
Садржај предмета
Теоријска настава
Традиционална антропогеографија:
Развој антропогеографске мисли до краја 19. века. 2. Теоријске основе класичне антропогеографије (развој антропогеографије као фундаменталне науке о односу друштва и географске средине и о утицају историјског процеса на географију људи). 3. Главни правци развоја антропогеографске научне концепције (географски детерминизам, географски посибилизам, географски идентерминизам, географски дуализам и географски монизам). 4. Методолошке пропозиције (генетски метод, метод непосредне опсервације, методе анализе и синтезе, методе систематизације, класификације и типологије, гносеолошки модел класичне антропогеографије).
Српска антропогеографска школа:
Теоријске основе, методолошки принципи и концепција српске антропогеографске школе. 6. Евроазијске особине и старе цивилизације Балканског полуострва, географске особине спајања и прожимања, карактери изоловања и одвајања. 7. Културни појасеви Балканског полуострва (преиначена византијско-цинцарска или стара балканска цивилизација, турско-источњачки утицаји, утицаји западне европске цивилизације и патријахални културни режим). 8. Метанастазичка кретања (метанастазичке струје – динарска, косовско-метохијска, моравско-вардарска, струје које су прешле Саву и Дунав; метанастазичке и аметанастазичке области; узроци и последице метанастазичких кретања). 9. Сеоска и варошка насеља Балканског полуострва (Цвијићева упутства за проучавање села, типолошка класификација сеоских насеља по топографском положају, генези и физиономији, типологија варошких насеља према културним појасевима, положају у односу на комуникације и економским приликама). 10. Етнопсихичке особине становништва (динарски, централни, источно-балкански и панонски тип). 11. Научна актуелност и друштвени значај Цвијићевог научно-истраживачког подухвата у области антропогеографије.
Савремени развој антропогеографије:
Специфичности развоја и поделе антропогеографије и повезаност са осталим истраживачким подручјима (диференцијација антропогеографије на низ научних дисциплина – географија становништва, географија насеља, политичка географија, географија култура, социјална географија, економска географија, аграрна географија, индустријска географија, географија саобраћаја и трговине). 13. Утицај нових приступа у истраживању односа човека и географске средине (бихејвиористички, еколошки, хуманистички и структуралистички приступи). 14. Развој метода „савремене“ антропогеографије (нове методолошке парадигме, системски приступ проблему односа географске средине и друштва, примена квантитативних метода); 15. Савремени правци развоја и положај антропогеографије у систему научних дисциплина.
Практична настава
(1-2) Преглед литературе и извора података. (3-4) Традиционална и савремена упутства за проучавање насеља и порекла становништва и њихова примена у теренским истраживањима. (5) Картирање антропогеографских садржаја, процеса, односа и веза. (6-7) Модели просторних односа између друштва и географске средине (изабрани примери у свету и Србији). (8-9) Израда предлога истраживачких задатака. (10-11) Примери примене антропогеографских проблема, појава и процеса у настави географије. (12) Теренска настава. (13-15) Географска анализа и презентовање семинарских радова.
Литература
Цијић, Ј. (1991). Балканско полуострво, Сабрана дела, књ. 2. Београд: САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства, Књижевне новине.
Цвијић, J. (1991). Антропогеографски и етнографски списи, Сабрана дела, књ. 4. Београд: САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства, Књижевне новине.
Грчић М. (2004). Гносеолошки модел антропогеографије према концепцији Јована Цвијића и његова научна актуелност. Демографија, 1, 25-48.
Радовановић, В. (1959). Општа антропогеографија. Београд: Грађевинска књига.
Vresk, M. (1997). Uvod u geografiju – Razvoj, struktura, metodologija. Zagreb: Školska knjiga.
Martinović, M. (2016). Scientific significance of system approach in Cvijić’s anthropogeographical studies of settlements. In: Jović, V. & Petrović, M. A. (Еds), 150th Anniversary of Jovan Cvijić’ Birth, Belgrade (Book CLXII, Presidency, Book 10, Volume II, pp. 539-550). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.