Антропогена геоморфологија (MGG2I2)
- Врста и ниво студија: Мастер академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 7
- Семестар: 2
- Број часова: 5+0
Циљ предмета
Циљ предмета је да се студенти упознају са системским приступом проучавања интеракције човека, рељефа и природне средине, на који начин различити геоморфолошки процеси утичу на човека и његово окружење и како и на који начин различите активности човека остављају последице на геоморфолошке процесе и појаве и генерално животну средину.
Исход предмета
Студенти ће бити у стању да: 1. разумеју процесе и појаве на релацији рељеф – човек – животна средина 2. изводе закључке о озрочно-последичним односима и везама између антропогеног фактора и геоморфолошких процеса и појава; 3. препознају, анализирају и изврше интерпретацију утицаја рецентних геоморфолошких појава и процеса на човека и његово окружење; 4. процене узроке и последице антропогеног фактора на рељеф при решавању савремених истраживачких питања и проблема на конкретној територији; 5. изврше валоризацију рељефа са асепекта антропогеног утицаја; 6. примене стечена знања за различите потребе планирања и заштите животне средине;
Садржај предмета
1. Антропогена геоморфологија – позиција и значај у систему географских дисциплина и других наука; 2. Геоморфологија, активност човека и глобалне промене у животној средини; Системски приступ проучавања итеракције човека, рељефа и природне средине; 3. Интеракција утицаја активности човека на рељеф и животну средину: утицај падинских процеса на настанак и нестанак цивилизација; експлоатација природних ресурса, површински копови, пољорпривредне активности, саобраћајна инфраструктура, утицај на туризам и спортске активности ; 4. Клизишта: последице утицаја клизишта на човека и његово окружење – утицај урвинских процеса на становништво, стамбене јединице, инфраструктурне објекте (саобраћај, енергетика, водопривреда) и привреду; утицај човека на развој клизишта – генетски фактор (морфометрија падине, водни биланс падине; намена коришћења земљишта), мере у борби против клижеља тла; 5 – 6. Денудација: антропогени ефекти на ерозију земљишта; узроци и последице промене начина коришћења земљишта на интензитет ерозије; утицај типа вегетационог покрицача на површински отицај и ерозију земљишта услед различитог начина коришћења земљишта; потенцијални утицаји пољопривредне експанзије на ерозију земљишта, утицај демографских и насеобинских развојних тенденција на промене интензитета ерозије земљишта; 7 – 8. Флувијални системи: анализа веза између падавина, отицања и начина коришћења земљишта на транспортовање седимената до речних токова; утицај антропогеног фактора (изградања водних акумулација, промене у намени коришчења земљишта, конзервацијске мере) на трендове у проносу суспендованог наноса; утицај антропогеног фактора на формирање делти и промену приобалног екосистема; интензитет и последице деградације и ерозије речних обала и импликације на животну средину; 9-10. Крас и човек: интеракција човека и хидролошких система у красу – специфична циркулација крашких подземних вода и посебно дефинисане зоне заштите; површинска безводица, високе сезонске флуктуације издашности врела у мањак обрадивог земљишта као фактори ограничења развоја пољопривреде; суфозија и обурвавања у красу импликације на насеља и инфраструктуру; спелеолошки објекти и пејзажне целине као висока естетска вредност и њихов потенцијални значај за заштиту геонаслеђа и туризам; 11. Острва и обале: интеракција човека и природе у приобалним областима; утицај савремених технологија на рељеф и развој обалних зона; 12. Глацијација, периглацијални процеси и нивација: животни услови у глацијалним и нивационим областима; насеобински, привредни и саобраћајни проблеми; 13. Аридне области, утицај човека и геоморфолошке промене: десертификациа; заштитни појасеви – заштита насеља и пољопривредних површина; пољопривредне активности у аридним и семиаридним пределима, антропогени фактор и геоморфолошке промене на пешчаним динама; максимална корисност падавинских и површинских вода у аридним пределима; 14. Антропогена геоморфологија и урбани развој; 15. Презентација и одбрана семинарског рада
Литература
Olav Slaymaker: Geomorphology, human activity and global environmental change. Chichester [u.a.] : Wiley, 2000.
Derek Ford, Paul Williams: Karst Hydrogeology and Geomorphology. Wiley, 2007
Jozsef S zabo, Lorant David, Denes Loczy (Eds.): Anthropogenic Geomorphology – A Guide to Man-Made Landforms. Springer, 2010
J. E. Costa, A. J. Miller, K. W. Potter, and P. R. Wilcock (Eds.): Natural and Anthropogenic Influences in Fluvial Geomorphology. Geophysical monograph series, vol. 89, 239 pp., 1995
Slavoljub Dragićević, Milomir Stepić, Ivan Karić: Prirodni potencijali i degradirane površine opštine Obrenovac. Jantar grupa, 2008
Славољуб Драгићевић, Ненад Живковић, Мирјана Роксандић, Јелена Луковић, Станимир Костадинов: Рецентно стање, интензитет и последице деградације обала Колубаре на територији општине Обреновац. Универзитет у Београду-Географски факултет, Београд, 2015