Аграрна географија (GG31I2)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 5
- Број часова: 2+0
Циљ предмета
Стицање знања о својствима просторне организације појединих грана пољопривреде у свету и Србији. Оспособљавање студената за вредновање природних, друштвених и економских фактора који обликују размештај и одлике пољопривредне производње. Оспособљавање студената за вредновање и креирање пољопривредних модела и стратегија. Развијање критичког мишљења о проблемима исхране и глади у карактеристичним областима света.
Исход предмета
По завршетку курса, студент ће бити у стању да: 1. анализира структуру пољопривредних система; 2. анализира међусобну условљеност пољопривреде и физичко-географске, социјалне, економске и еколошке компоненте простора; 3. процењује утицај савремених трендова пољопривреде у обликовању географског простора; 4. вреднује ефекте различитих пољопривредних стратегија и политика; 5. примени стечена знања о механизмима функционисања пољопривредне делатности на различитим просторним нивоима (од локалног до глобалног); 6. примени стечена знања у настави географије.
Садржај предмета
Теоријска настава
1) Увод у аграрну географију – дефиниција, предмет проучавања, методе истраживања; (2-3) Аграрно-географске теорије – економски, бихејвиористички и интегрисани приступи; (4) Пољопривреда – дефиниција, подела, функције и специфичности пољопривредне производње; (5-6) Физичко-географски услови пољопривреде – рељеф, клима, воде, земљиште; (7-8) Друштвено-географски и социо-економски услови и пољопривреда – становништво, сеоска насеља и атари, градска насеља – аграрна тржишта; власништво, парцелација и искоришћавање земљишта; агротехничке и агрохемијске мере; (9) Аграрни простор – појам аграрног простора, проблеми диференцирања и принципи омеђавања аграрног простора; (10) Просторна организација биљне производње – земљорадња и њене границе; географски размештај ратарства, воћарства, виноградарства и осталих грана земљорадње; шумарство; (11) Просторна организација сточарства – врсте стоке и значај сточарства; типичне области гајења стоке; типови сточарства и улога меса у људској исхрани; (12) Лов и риболов – Историјски развој и савремени значај лова; типови и значај риболова; главни риболовни ареали Светског мора; рибогојство; (13-14) Феномен глади у свету – Неравномеран размештај и недостатак хране у свету; узроци глади; просторна променљивост глобалног “појаса глади“; неквалитетна исхрана; (15) Типови и типологија пољопривреде.
Литература
В. Ђурић: Економска географија, Научна књига, Београд, 1980.
А. Малић, И. Црквенчић: Аграрна географија, Школска књига, Загреб, 1988.
Ј. Динић: Економска географија, Економски факултет, Београд, 1994.
М. Степић, Б. Јаћимовић: Основе аграрне географије, Јантар-група, Београд, 2006.