Функционално урбани региони (PP41O3)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 4
- Семестар: 7
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
Указивање на значај децентрализованог развоја Света у целини, појединих континената, регионалних целина континенталних димензија и појединих просторнофункцијских асоцијација, држава и субрегиона, заснованом на моделима урбане децентрализације. Посебан нагласак ће бити на приказу улоге урбаних региона у функционалној организацији и полицентричном развоју Европске уније као и на коришћењу тог модела у функционалном умрежавању градских насеља Србије у мрежу европских метрополитенских ареала.
Исход предмета
Исход предмета ће бити оспособљавање студента – просторног планера да на основу релевантних индикатора изврши анализу, оцену и развојне могућности простора и укаже на правце функционалног умрежавања градских насеља Србије у систем европских метрополитенских ареала
Садржај предмета
Теоријска настава
- Увод у проблематику функционалнo урбане регионализације и њене примене у просторном планирању: Функционална парадигма у регионализацији и регионализму; 2. Принципи и методе делимитације ФУР: Принципи – системност, нодалност, комплементарност, компатибилност, конкурентност, хијерархичност. Методе – опште научне методе (аналитичке, синтезне, квантитативне, картографске и др.) и посебне (социоекономске и социогеографске); 3. Фактори функционалне хомогенизације града и регионалног окружења и њихове просторне импликације – индустријализација, урбанизација, деаграризација, развој саобраћаја и јавносоцијалне инфрастуктуре; 4. Просторни процеси, везе и односи у ФУР; 5. Концепције развоја ФУР; 6. Типови ФУР и њихово умрежавање: Морфолошки региони – агломерације, конурбације, мегалополиси; Социогеографски региони – метрополитански региони; ФУР – дневни урбани системи.; 7. Структура ФУР (језгро – централно градско насеље, зона агломерирања, гравитациона сфера, поље утицаја); 8. ФУР у домаћој и иностраној теорији и просторнопланерској пракси (ФУР у: САД, Великој Британији, Француској, Немачкој, Русији… Европској Унији); 9. Глобални градови и глобална урбана мрежа. Парадигма – повезивањем наднационалних урбаних система стварају се услови за развој глобалне урбане мреже;
- 10. Модели урбано темељене евроинтеграције: интегративни моноцентризам; растући полицентризам; метрополитански моноцентризам и интегрисани полицентризам; 11. Функционално-интеграциона подручја и мултимодуларни коридори у функцији формирања интегралног и полицентричног урбаног система Европе; Детерминанте и модел европских метрополитанских региона (ЕМР); Европски метрополитански региони инструменти европске интеграције и глобализације. Методе детерминације, хијерархија и номенклатура; Модел европских метрополитанских развојних ареала (Metropolitan European Growth Areas – MEGAs) – индикатори за детерминацију, територијална и демографска величина, просторно-функционална организација, значај у евроинтеграционим процесима; Субсистеми у еврометрополитанским развојним ареалина: Потенцијални урбани стратешки хоризонти (Potential Urban strategic Horizons – PUSH) и полицентрични интеграциони ареали (Policentric Intergration Areas – PIAs). Методе издвајања и индикатори; Значај мреже трансевропских транспортних коридора (Trans/european transport networks -TENs) у интеграцији метрополитанских региона Европе, Улога урбаних агломерација и ФУР Србије у евроинтеграционим процесима. 13. ФУР – инструменти регионалног планирања и регионалне интеграције и диференцијације ЕУ; Стратешки приоритети за унапређење и интеграцију ФУР са регионалним окружењем; Модел управљања на нивоу ФУР; Климатске промене и отпорни ФУР
Практична настава
У практичном делу наставе изучаваће се модели функционалног повезивања, комплементарности, конкурентности и умрежавања ФУР, подржани савременим алатима географских информационих система. Циљ првог дела вежби је да се на бази релевантних теоријских поставки, модела произашлих из европских искустава и релевантних индикатора детерминише модел ФУР у Србији (појединачно и систем ФУР). На темељу тога даће се решења њиховог даљег развоја. У другом делу практичне наставе ће се на примерима домаћих и страних искустава разрадити модели издвајања ФУР различитих територијалних целина и функционалних значаја, као и различитих хијерархијских нивоа и таксона. Акценат ће бити на просторним, демографским, економским и социјалним индикаторима за детерминацију процеса који регионално и функционално интегришу градска језгра са насељима ужег и ширег регионалног окружења. На темељу наведених индикатора, биће одређене границе ФУР, њихове структуре и процеси који их хомогенизују и (или) диференцирају. Радиће се по логичном следу: класичне метрополе и њихова просторнофункционална организација (Велики Лондон, Велики Париз…), метрополитански ареали, дневни урбани системи, функционалноурбани региони, метрополитански ареали, NUTS регионализација.
Литература
Јефтић, М. (2019): Функционално урбани регион у просторном планирању. Географски факултет, Београд; Jeftić, M., Tošić, D., Nikolić, T. (2018): Resilient Functional Urban Regions: Spatial Planning in the Light of Climate Change, W. Leal Filho et al. (eds.), International Perspectives on Climate Change, Climate Change Management; Tošić, D., Nevenić, M. (2010): Urban settlements network – instrument of the spatial-functional organization of the Republic of Serbia. U Challenges of spatial development of Ljubljana and Belgrade. Ljubljana: Filozofska Fakulteta; Грчић, М., Слука, А. Н. (2006): Глобални градови. Географски факултет у Београду и географски факултет МГУ “М. Ломоносов“, Београд; Доксијадис, К.(1982): Човек и град. Нолит, Београд; Hall, P. G, Pain. K. (2006): The polycentric metropolis: learning from mega-city regions in Europe. London: Earthscan; Carter, H. (1995): Urban geography. Arnold London. (Поглавља о функционално урбаним регионима)