Функционална урбана подручја
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 4
- Семестар: 8
- Број часова: 2+1+1
Циљ предмета
Указивање на значај децентрализованог развоја Света у целини, појединих континената, регионалних целина континенталних димензија и појединих просторнофункцијских асоцијација, држава и субрегиона, заснованом на моделима урбане децентрализације. Посебан нагласак ће бити на приказу улоге урбаних региона у функционалној организацији и полицентричном развоју Европске уније као и на коришћењу тог модела у функционалном умрежавању градских насеља Србије у мрежу евроских метрополитенских ареала.
Исход предмета
Исход предмета ће бити оспособљавање студента – просторног планера да на основу релевантних индикатора изврши анализу, оцену и развојне могућности простора и укаже на правце функционалног умрежавања градских насеља Србије у систем европских метрополитенских ареала.
Садржај предмета
Теоријска настава
Глобални градови и глобална урбана мрежа. Парадигма – повезивањем наднационалних урбаних система стварају се услови за развој глобалне урбане мреже. Глобални градови као “командни пунктови“ усмеравања и креирања глобалнекономије; Просторно-структурни облици концентрације градова у Свету и Европи; Модели урбано темељене евроинтеграције: интегративни моноцентризам; растући полицентризам; метрополитански моноцентризам и интегрисани полицентризам; Функционално-интеграциона подручја и мултимодуларни коридори у функцији формирања интегралног и полицентричног урбаног система Европе; Детерминанте и модел европских метрополитанских региона ЕМР; Европски метрополитански региони инструменти европске интеграције и глобализације. Методе детерминације, хијерархија и номенклатура; Модел европских метрополитанских развојних ареала (Metropolitan European Growth Areas – MEGAs) – индикатори за детерминацију, територијална и демографска величина, просторно-функционална организација, значај у евроинтеграцијским процесима; Субсистеми у еврометрополитанским развојним ареалина: Потенцијални урбани стратешки хоризонти (Potential Urban strategic Horiyons – PUSH) и полицентрични интеграциони ареали (Policentrik Intergration Areas – PIAs). Методе издвајања и индикатори; Значај мреже трансевропских транспортних коридора ( Trans/european transport networks -TENs) у интеграцији метрополитанских региона Европе, Улога урбаних агломерација и функционално-урбаних региона Србије у евроинтеграцијцким процесима.
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе
Циљ вежби је да се на бази релевантних теоријских поставки, модела произашлих из европских искустава и релевантних индикатора детерминише модел функционалних урбаних подручја Србије (појединачно и систем функционалних подручја). На темељу тога даће се решења њиховог даљег развоја.
Литература
Бадовинац, П. (1997): Централне урбане функције – центри. Архитектонски факултет у Београду, Београд.
Вреск, М. (2002): Урбани системи у свјету. Школска књига Загреб.
Грчић, М., Слука, А. Н. (2006): Глобални градови. Географски факултет у Београду и географски факултет МГУ “М. Ломоносов“, Београд.
Доксијадис, К.(1982): Човек и град. Нолит, Београд.
Мариновић-узелац, А. (2001): Просторно планирање. ДOM-СВЈЕТ, Загреб (поглавља: 3, 4 и 5.).
Modelling the city cross /Cultural Perspectives… Coloqvium Geographicum, Bonn 1992.
Hall, T. (1996): Urban geography. Routletge, London and New York.
