Пратите нас

Image Alt

Територијални системи и модели у социоекономској географији

  /  Територијални системи и модели у социоекономској географији

Територијални системи и модели у социоекономској географији

  • Врста и ниво студија: Мастер академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Изборни
  • Број ЕСПБ: 7
  • Семестар: 2
  • Број часова: 3+0

Циљ предмета

Анализа узрочно-последичних веза између процеса у социјалном и економском простору; уочавање трајекторија развоја и покретачких снага привреде и друштва; упознавање структурних елемената и веза, функција и организације социоекономских система.

Исход предмета

Студенти треба да овладају географском логиком и методама истраживања социоекономског простора, на локалном, регионалном и глобалном нивоу.

Садржај предмета

Предавања:

(1) Историјски развој и методолошке основе социоекономске географије. (2) Човек и простор – просторно понашање људи, просторне интеракције, дифузија иновација, миграције. (3) Људска насеља – постојеће стање и перспективе развоја. (4) Економски простор – природни услови и природни ресурси, примарне делатности, секундарне, терцијарне, квартарне делатности – светски и регионални трендови; економски, неекономски и агрегатни показатељи развоја. (5) Социјални простор – просторни размештај становништва и регионални трендови, демографска равнотежа, популациони раст, густине насељености, подаци и пројекције. (6) Културни простор – компоненте културе, интеракција људи и окружења, културни корени, структура културе и културне промене (иновације, просторна дифузија), међурегионални контакти. (7-8) Културна диференцијација простора – културни мозаици, класификација и просторни размештај језика, територијалност и идентитет, етнички диверзитет и сепаратизам, имиграциони токови, акултурација и асимилација, урбани етнички диверзитет и сегрегација, културни трансфер, традиционална и популарна култура – диверзитет и униформност. (9-10) Просторно-функционална организација насеља – мрежа насеља, функције градова, урбани системи, рурални системи, процес урбанизације и субурбанизације. (11-12) Политички простор – национални политички системи, међународни политички системи, локална и регионална политичка организација простора. (13-15) Планирање простора и одрживи развој – еколошки проблеми, економски проблеми и социјални проблеми; планирање и уређење простора.

Литература

Грчић, М. (1994). Индустријска географија. Београд: Научна књига.

Грчић, М. (2000). Политичка географија. Београд: Географски факултет.

Ђурић, В. (1980). Економска географија. Београд: Научна књига.

Ђурђев Б. (1998). Географија становништва. Нови Сад: ПМФ, Универзитет у Новом Саду.

Раткај, И. (2009). Просторно-функционална организација Београда. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.

Стаменковић, С.Ђ., Бачевић, М. (1992). Географија насеља. Београд: Географски факултет ПМФ Универзитета у Београду.

Степић, М., Јаћимовић, Б. (2006). Основе аграрне географије. Београд: Јантар-група.

Fellmann, J.D., Getis, A., Getis, Ј. (2002). Human Geography: Landscapes of Human Activities. NY: McGraw Hill.

Чланци у научним часописима: Гласник Српског географског друштва, Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.