Теоријске основе регионалне географије (D11I03)
- Врста и ниво студија: Докторске академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 9
- Семестар: 1
- Број часова: 4+0
Циљ предмета
Систематизовање знања о научним доктринама и приступима у регионалној географији.
Исход предмета
Студент ће бити у стању да:
– усваја знања о научним доктринама, концепцијама и приступима у регионалној географији;
– уочава процесе и појаве који утичу на регионални развој;
– поставља научне хипотезе, бира методе и технике истраживања;
– решава регионално-географске проблеме.
Садржај предмета
Теоријска настава:
- Научне доктрине и регионална географија;
- Географски детерминизам, индетерминизам и регионална географија;
- Посибилизам и регионална географија;
- Утицај позитивизма и кванититативне револуције на развој регионалне географије;
- Критички рационализам и регионална географија;
- Функционализам и структурализам у регионалној географији;
- Бихејвиоризам и когнитивизам – корелације са регионалном географијом;
- Утицај регионалне науке на трансформацију регионалне географије;
- Детерминанте и структурни елементи географске регије;
- Теорије локације – истраживање унутрашње структуре географске регије;
- Просторни елементи, системи и модели унутрашње структуре географске регије;
- Теорије регионалног развоја (балансирани и небалансирани развој, теорија полова раста);
- Нове концепције географске регије (простор идентификације, субјекат друштвених процеса);
- Достигнућа савремене регионалне географије;
- Глобални процеси и мултидисциплинарни приступи у истраживањима регионалних географа.
Практична настава:
– израда и презентација семинарских радова.
Литература
Albert, M., Jacobson, D. and Lapid, Y. (2001). Identities, Borders, Orders: Re-thinking International Relations Theory. University of Minnesota Press, Minneapolis.
Allen, J., Massey, D. and Cochrane, A. (1998). Rethinking the Region. Routledge, London.
Barro, R. J. and Sala i Martin, X. (1991). Convergence across States and Regions. Brookings Papers on Economic Activity I: 107–182.
Bunge, W. (1962). Theoretical Geography. General and Mathematical Geography. Lund.
Burton, I. (1963). The Quantitative Revolution and Theoretical Geography. Canadian Geographer 7: 151–162.
Clavel, P. (1998). An Introduction to Regional Geography. Blackwell Publisher, Oxford, 138–158.
Dickinson, R. E. (1956). City Region and Regionalism. Routledge and Kegan Paul LTD, London.
Frisken, F. (2001). Regionalism Reconsidered. Journal of Urban Affairs 23, 5: 467–478.
Gilbert, A. (1988). The New Regional Geography in English and French–speaking Countries. Progress in Human Geography 12: 208–228.
Gilbert, E. W. and Litt, B. (1960). Geography and regionalism. Geography in the twentieth century, 345–371.
Grofman, P. and Likens, G. (1994). Integrated Regional Models – interaction between humans and their environment. Chapman and Hall, London.
Hartshorne, R. (1955). The Nature of Geography. The Professional Geographer 7: 6.
Martin, G. J. (2005). All Possible Worlds: A History of Geographical Ideas. Oxford University Press, New York.
Murphy, A. (1991). Regions as Social Constructs: The Gap between Theory and Practice. Progress in Human Geography 15, 1: 23–35.
Paasi, A. (1986). The Institutionalization of Regions: a Theoretical Framework for Understanding the Emergence of Regions and the Constitution of Regional Identity. Fennia 164: 105–146.
Paasi, A. (2002). Place and Region: Regional Worlds and Words. Progress in Human Geography 28, 6: 802–811.
Paasi, A. (2009). The Resurgence of the Region and Regional Identity: Theoretical Perspectives and Empirical Observations on the Regional Dynamics in Europe. Review of International Studies 35, 1: 121−146.
Paasi, A. (2009). Regions and Regional Dynamics. The SAGE Handbook of European Studies 464−484.
Paasi, A. (2010). Regions are Social Constructs, But Who or What Constructs Them? Agency in question. Environment and Planning A 42, 10: 2296−2301.
Paasi, A. (2011). The Region, Identity and Power. Procedia Social and Behavioral Sciences 14: 9−16.