Статистика становништва 1 (DG11O2)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 1
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
Циљ предмета је разумевање, примена и аналитички приступ правилностиима и варијацијама бројних обележја становништва која у маси показују одређене заједничке особине. Разумевање значаја статистичке обраде у виду низова статистичких серија, са груписаним подацима на основу квантитативних или квалитативних обележја омогућава рачунање и поређење аналитичких показатеља за извођење демографских трендова. Статистике становништва препознаје, прикупља, разврстава, обрађује и објављује податке о становништву, али и решава методолошке проблеме логичког усклађивања и стандардизације података пописне и виталне статистике. Експанзивна дигитализација званичних статистика нуди нове могућности статистичке комбинаторике кроз посебне обраде архивираних база података о становништву. Методологија статистике становништва квантитативно објашњава законитости демографског развитка у корелацији са осталим компонентама друштвеног процеса и остварује функцију базне научне информације о демографским карактеристикама државе и друштва уопште.
Исход предмета
Студенти разумеју концепт статистике становништва и препознају је као специјални део статистичке науке са применом у истраживању и експликацији масовних појава демографског карактера. Студенти идентификују значај квалитета информација које пружа статистика становништва, њихову употребну вредност, како за потребе израде развојних планова и креирања јавних и национаних политика, тако и за потребе ширег друштвеног значаја. На темељу идентификације и рашчлањивања најситнијих детаља производње статистичких података студенти анализирају, процењују и доносе вредносне судове о квалитету пописне, виталне, миграционе статистике и осталих извора података за потребе демографске анализе. Студенти схватају вредности ажурних, прецизних и употребљивих података за сваку осмишљену демографску, здравствену, економску, социјалну, и укупну политику савременог друштва. Студенти организују и изводе самостална статистичка истраживања која их реферишу за решавање проблема различитог спектра, од науке до праксе.
Садржај предмета
Теоријска настава
Предмет, циљ, задаци и подела статистике становништва. Историјат развитка статистике становништва у свету и Србији. Методолошка питања и проблеми пописне статистике. Принципи пописивања. Организација пописа становништва. Припреме за попис становништва (статистичка мрежа, пописни круг, пробни попис). Регистар просторних јединица. Извршење пописа. Главни инструменти пописа становништва. Основе јединице и обележја становништва (биолошка, брачна, етничка, економска, образовна, миграциона). Усклађивање методологије пописа са међународним препорукама, промене статистичких номенклатура и дефиниција обележја. Значај груписања обележја, јединствено табелирање, опште и посебне обраде. Расположиви подаци, упоредивост и могућности коришћења у науци и струци. Основни показатељи важнијих структура становништва. Изведена обележја из пописа становништва. Статистичка дефиниција домаћинстава и породица. Попис становништва као статистичка основа типологије насеља. Усаглашавање пописних резултата са административно-територијалним променама просторних јединица. Искуства модернизације пописа становништва. Регистар становништва као алтернатива-искуства земаља са пописима на бази регистра.
Практична настава – Вежбе
Активности у самосталном коришћењу извора података пописне статистикеу-идентификација и класификација релевантних података и израде семинарских радова. Презентација и анализа методолошких материјала (контролник, упитници, методолошка и организациона упутства). Вежбање правилног коришћења пописног материјала. Презентација резултата пописа и вежбање њиховог коришћења. Коришћење електронских база података из домаће и међународне пописне статистике (EuroStat, Census Bureau, UNStats, итд.). Усаглашавање података пописа са административно-територијаним променама, вежбе на разним примерима. Упознавање са основним карактеристикама софтверских пакета за обраду пописног материјала и могућностима њихове примене у самосталним анкетним истраживањима. Вежбање спровођења делимичног пописа кроз самосталну израду анкета у деловима насеља у којима студенти живе. Упознавање са стручном праксом у референтним статсистичким институцијама и заинтересованим фирмама које се баве управљањем великим базама података.
Литература
Дирекција Државне статистике Краљевине СХС (1924). Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 31. јануара 1921. године. Сарајево, Државна штампарија, 1-254.
Државни статистички уред ДФ Југославије (1954). Становништво предратне Југославије према попису од 1931. године, Демографска статистика, св. 1, серија 2. Београд, 1-71.
Завод за статистику НР Србије (1953). Становништво Народне Републике Србије од 1834-1953, серија Б-свеска 1. Београд, Завод за статистику и евиденцију Народне Републике Србије, 1-102.
Завод за статистику НР Србије (1955). Административно-територијалне промене у НР Србији од 1834-1954 године. Прикази, бр. 13. Београд, Завод за статистику Народне Републике Србије, 1-300.
Јакшић, В. (1863-1895). Државопис Србије (Statistique de la Serbie). Београд, Статистичко одељење Министарства финасија Кнежевине Србије, Министарство народне привреде Краљевине Србије.
Кнежевић, А. (2002). Основна обележја становништва из Пописа становништва, домаћинстава и станова у 2002. години. У Еколошка истина (539-542). Доњи Милановац: ЗЗЗ “Тимок“ Зајрчар.
Радовановић, С. (2005). Два века пописне статистике у Србији. Демографија, 2, 33-43.
Радовановић, С. (2005). Пописи становништва у Југославији: историјат, садржина, методолошке основе, обрада и квалитет података. У Становништво 47 (11-30). Београд: СЗС, ИДН-ЦДИ.
Ранчић, М. (1980). Статисика становништва. Београд: Виша школа за примењену информатику и статистику-одсек за статистику, 1-234.
РЗС, СЗС (1948-2011). Књиге пописа становништва 1948-2011. године. Београд: СЗС, РЗС
РЗС (2011). Методолошко упутство за организаторе, инструкторе и друге учеснике у попису. Београд: РЗС, 1-84.
Сентић, М. (1955). Проблем рејонирања и прегруписавања података. Посебан отисак из “Статистичке ревије“. Београд, бр. 3-4, стр. 398-403.
Сердар, В. (1953). Увод у статистику становништва. Загреб, Школска књига, 1-160.
Статистичко одељење Министарства народне привреде Краљевине Србије: Статистика Краљевине Србије, 1892,1900. и 1905. Београд.
Hartmann, M. (2009). Demographic Methods for the Statistical Office. Orebro: Statistics Sweden, 1-150.
United Nations Economic Commission for Europe/Statistical Office of the European Communities (2015): Conference of European Statisticians. Recommendations for the 2020 Censuses of Population and Housing. New York, Geneva, UN.
Unitet Nations (2015). Census Knowledge Base: Instructions for Knowledge Base. https://unstats.un.org/unsd/censuskb20/KnowledgebaseCategory55.aspx