Ризици и моделовање у животној средини (ZS31O1)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 5
- Семестар: 5
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
Циљ предмета је стицање релевантних знања и разумевање ризика од настанка техничко-технолошких удеса, упознавање са институционалним, законодавним и организационим системом управљања ризиком и савладавање методологије реаговања у случају удесне ситуације. Кроз предмет ће студенти бити упознати са теоријским основама управљања ризиком, стандардима и процедуром за процену ризика, употребом модела одређивања последица по људе и животну средину, као и са улогом јавног сектора у организацији и пружању помоћи током и након удесних ситуација.
Исход предмета
Оспособљеност студента да идентификује и препозна ризик од настанка техничко-технолошких удеса; овлaда основним принципима процене ризика у животној средини; разуме процес управљања ризиком, анализира и примени најбоље моделе процене опасности; предвиди обим и последице ризика; спроведе евалуацију примењених метода и техника. То ће студентима омогућити да активно партиципирају у изради студија процене ризика на животну средину, прављењу планова за превенцију, приправност и одговор на удесне ситуације и одреде ефикасне санационе мере.
Садржај предмета
Теоријска настава
- Појам ризика, врсте ризика, подела и основне карактеристике ризика
- Принципи, специфичности, процес и методологија управљања ризиком;
- Техничко-технолошки удеси, карактеристике и узроци настанка. Примери из света и Србије;
- Методологија и фазе израде Процене ризика и Извештаја о безбедности
- Идентификација ризика и анализа повредивости;
- Планови одговора на удес; Превенција, приправност и заштита од удеса;
- Правна регулатива управљања ризицима у Србији;
- Институционални и организациони оквир управљања ризиком
- Савремени системи заштите и спасавања. Систем националне безбедности;
- Информациони системи у управљању ризицима;
- Место цивилне заштите у систему смањења ризика од катастрофа
- Систем модела у процени ризика од удесних ситуација;
- Моделовање дисперзије загађивача у ваздуху;
- Моделовање дисперзије загађивача у води;
- Моделовање дисперзије загађивача у земљишту.
Практична настава
- Разрада појмова, врсте, специфичности и места настанка удеса
- Хемијски удеси, рударске несреће, удеси у саобраћају
- Акциденти са јонизујућим зрачењем
- Акциденти у Србији
- Ризична индустријска постројења у Србији; транспорт опасних материја; смернице за управљање ризиком на територији Београда
- Информациони система као основа за управљање ризиком
- Севесо директиве и конвенције од значаја за област управљања ризиком
- Програм активности одговора на удес; учесници у остваривању Програмa активности одговора на удес
- Имплементација Програма активности одговора на удес
- Оперативни програм предузимања мера у случају удеса
- Израда и садржај процене ризика од катастрофа
- Израда планова заштите и спасавања
- Положај и карактеристике територије; критична инфраструктура; идентификација опасности од катастрофа
- Превенција удеса; сценарио; одређивање нивоа ризика; приправност; санација
- Цивилна заштита; упозоравање, обавештавање и узбуњивање
Литература
Филиповић Д. (2000): Геопросторно моделовање ризика у животној средини – докторска дисертација, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд
Процена ризика од катастрофа у Републици Србије (2019), Министарство унутрашњих послова, Београд
Филиповић Д. (1999): Моделовање загађивања животне средине градова –мониторинг и заштита, Задужбина Андрејевић, Београд
Цветковић В. (2020): Управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд
Национална Стратегија заштите и спасавања у ванреднм ситуацијама (“Сл. гласник РС“, бр. 86/11)