Просторна организација друштва (MGG1I4)

• Врста и ниво студија:
• Статус предмета: Изборни
• Број ЕСПБ: 7
• Семестар: 1
• Број часова: 4+0

Циљ предмета

Стицање систематизованих научних знања о структурним елементима, односима и процесима у геопростору. Оспособљавање студената да системски анализирају друштвене процесе у социјалном, културном, економском и политичком простору. Оспособљавање студената за примену теоријских модела и методолошких пропозиција у друштвено-географским истраживањима. Оспособљавање студената за писање и презентовање научно-истраживачког рада.

Исход предмета

По завршетку курса, студенти ће бити у стању да: 1. примене теоријске пропозиције у истраживању просторне организације друштва. 2. разумеју методолошке поступке и примене резултате истраживања. 3. процене и вреднују значај утицаја савремених друштвених процеса у обликовању географског простора. 4. примене стечена знања у реализацији концепта одрживог развоја на локалном, регионалном, националном и глобалном нивоу.

Садржај предмета

Теоријска настава

1. Однос човека и природе – физичко-географски фактори просторне организације друштва.
2. Друштво и простор – просторни обрасци понашања људи, утицај историјских, демографских, економских, културних, социјалних и геополитичких фактора на просторну организацију друштва, глобализација као модел савременог развоја друштва.
3. Становништво у просторним односима и процесима – историјски аспект просторних образаца развоја насељености, размештај становништва на различитим просторним нивоима, развој просторне структуре становништва света, проблем пренасељености, оптимална насељеност (популациони оптимум).
4. Миграције становништва – детерминанте просторне покретљивости становништва, унутрашње, међународне и принудне миграције, савремена мобилност становништва (глобални аспект), међународни миграциони системи.
5. Рурални и аграрни простор – традиционална и савремена организација руралног простора, просторна организација пољопривредне производње, промене у начину коришћења земљишта, диверзификација руралног простора, мултифункционална пољопривреда и рурални развој, глобални процеси и развој руралних и аграрних ареала, одрживи развој руралних и аграрних простора.
6. Урбани простор – организација урбаног простора (теорије и модели просторне структуре града), морфолошка, социјална и функционална структура градског простора, односи и везе у просторном комплексу град – околина, регионални, национални и глобални урбани системи, систем глобалних градова.
7. Економски простор – просторне структуре и процеси у економско-географским системима, регионални диспаритети и глобална међузависност, међународни привредни токови, принципи функционисања привредних система у простору, просторна организација и размештај саобраћајних система.
8. Социјални простор – социјално-географски простор и његова структура, геопростор и социјалне групе и слојеви становништва, социјалне неједнакости и простор, сегрегација, сиромаштво и социјална искљученост.
9. Културни простор – културно-цивилизацијски процеси и простор, просторни концепти и културни пејзаж, културна диференцијација простора – лингвистички, етнички и религијски диверзитет, интеграција, повезивање и мултикултурализам, акултурација и асимилација, глобализација и култура.
10. Политички простор – национални и међународни политички системи, политички центри међународне важности, регионална политичка организација простора.
11. Одрживи развој и планирање простора – концептуализација и вредновање простора и његових елемената, модели истраживања и планирања простора, планирање и уређење простора (локални, регионални и национални оквир), глобализација и одрживи развој.

12-14. Израда предлога научног истраживања (формулација проблема, дефинисање оквира истраживања кроз систем хипотеза, утврђивање теоријског оквира и методолошких пропозиција, научна и друштвена оправданост истраживања).

15. Евалуација резултата научног истраживања.

Литература

Ђурђев Б. (1998). Географија становништва. Нови Сад: ПМФ, Универзитет у Новом Саду.

Грчић, М. (2014). Географија култура и цивилизација. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.

Грчић, М. (2000). Политичка географија. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.

Грчић, М. (1994). Индустријска географија. Београд: Научна књига.

Грчић, М., Слука, Н. (2006): Глобални градови. Београд:  Универзитет у Београду – Географски факултет,  Географски факултет МГУ „М.В. Ломоносов“.

Симоновић, Ђ., Рибар, М. (1993). Уређење сеоских територија и насеља. Београд: ИБИ – инжињеринг и пројектовање.

Fellmann, J.D., Getis, A., Getis, Ј. (2002). Human Geography – Landscapes of Human Activities. NY: McGraw Hill.

Hubbard, P., Rob, K., Gill, V. (Eds). (2008). Key texts in human geography. London: Sage.

Woods, M. (2005). Rural Geography – Processes, Responses and Experiences in Rural Restructuring. University of Wales.

Pacione, M. (2005). Urban Geography – a global perspective.  2nd ed., Routledge.