Примењена екологија (ZS22O3)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 4
- Семестар: 4
- Број часова: 2+1
Циљ предмета
Реализацијом свих наставних садржаја предмета Примењена екологија планирано је постизање сазнајних циљева (знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација) који су у функцији оспособљавања студената да фундаментална еколошка знања и принципе усмере ка савладавању конкретних проблемских питања која објашњавају узроке деградације екосистема, станишта или врста (или њихових популација). Истовремено, овим предметом биће омогућено и развијање знања, примена и др. усмерених ка бројним савременим приступима управљања екосистемима, стаништима и врстама.
Исход предмета
Савладавањем наставних садржаја предмета Примењена екологија студенти ће бити способни да:
– анализирају факторе који утичу на деградацију разноврсних екосистема,
– размотре валидност примене одабраних мера управљања различитим екосистемима,
– планирају адекватне мере управљања деградираним и угроженим екосистемима и популацијама,
– примене знања усмерена ка ревитализацији екосистема и популација и др.
Садржај предмета
Теоријска настава: 1. Предмет, задаци и методологија проучавања примењене екологије 2. Преглед водећих рецентних и глобалних фактора деградације екосистема и губитка станишта 3. Деградација и управљање шумским екосистемима 4. Деградација и управљање екосистемима вегетације трава 5. Деградација и управљање екосистемима аридних и семиаридних области 6. Деградација и управљање слатководним екосистемима 7. Деградација и управљање маринским екосистемима; 8. Ресторација екосистема 9. Управљање популацијама (идентификација фактора угрожавања – прекомерна експлоатација, индиректна антропогена угроженост) 10. Управљање популацијама (компетиција, егзотичне и инвазивне врсте…) 11. Директни утицаји на популације (интродукције, реинтродукције, транслокације …) 12. Биљке као индикатори загађености животне средине 13. Систем зеленила и заштита животне средине 14. Утицај промена структуре предела на управљање екосистемима 15. Еколошки приступ у просторном планирању.
Практична настава: 1-2. Практикум идентификације и валоризације постојеће вегетације на примеру јавних зелених површина 3-4. Планирање и пројектовање зелених површина за различите намене 5-8. Анализа степена аутохтоности флоре на одабраним примерима – заштићена подручја, јавне зелене површине и др. 9.-10. Анализа степена аутохтоности врста у ловним резерватима Србије 11-12. Теренске посете објектима еx situ заштите (ботаничке баште и арборетуми, зоо вртови…) и јавним предузећима са делокругом послова из ове области 13. Колоквијум 14-15. Презентација семинарских радова.
Литература
Филиповић Д., Ђурђић С. (2008): Еколошке основе просторног планирања – практикум, Географски факултет, Београд.
Ђурђић, С. (2015). Заштита природе, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд.
Љешевић М.А. (2002). Урбана екологија, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд.
Изабрани референтни научни и стручни текстови.