Пратите нас

Image Alt

Примењена геоекологија

  /  Примењена геоекологија

Примењена геоекологија

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Обавезан
  • Број ЕСПБ: 5
  • Семестар: 3
  • Број часова: 2+1

Циљ предмета

Оспособљавање кадрова који су неопходни за квалитетно геоеколошко вредновање предела и заштићених подручја, што је важна претпоставка у просторном планирању, туризму и културном наслеђу,што је научна основа за вредновање, планирање и управљање пределима.

Исход предмета

Познавање основних метода које се могу применити у геоеколошком вредновању предела и њиховог картирања, што је предуслов планирању и управљању предела.

Садржај предмета

Предавања:

1. Примењена геоекологија појам, предмет и задатак: Концептуални оквир и значај примењене геоекологије у систему наука.

2. Методологија планирања и вредновања предела у Европи и Америци: Развој планирања и вредновања код нас, затим у европским земљама Швајцарској, Аустрији, Словачкој, Чешкој, Пољској и Мађарској. Развој планирања предела у Северној Америци као саставни део пејзажне ахитектуре и регионалног планирања.

3. Предео као објекат геоеколошког истраживања: Предео као аутентично природно, историјско и културно наслеђе које представља оквир у коме живимо и радимо, средину коју унапређујемо, планирамо и штитимо или угрожавамо, објекат је геоеколошких истраживања и вредновања.

4. Теоријски и методолошки правци у геоеколошком планирању и коришћењу предела: Геоеколошко истраживање у екосистему (примарна и секундарна структуре предела). Развој нових метода за обраду и синтезу геоеколошких података. Теоријске основе геоеколошког планирања и обликовања предела (класификација геоеколошких комплекса и регија).

5. Методе у геолошком вредновању предела: Анализа аналитичких и преферирајућих метода вредновања предела. Основна начела на којима се базирају методе.

6. Школе истраживања предела које се заснивају на синтези и геосистемном приступу у геоекологији: Тенолошки и економски развој и велике промене у пејзажу.

7. Ландшафт као суштина планирања и вредновања предела: Појам и суштина ландшафта у руској географској школи. Вредновање ландшафта.

8. Метода Ландеп – садржај и циљ: Садржај методе се заснива на еколошки оптималној просторној организацији; коришћењу и заштите предела; изналажењу одговора на питање где и како одабирати (еколошки) најмањег зла.

9. Темељни принципи и садржај у примена метода Ландеп: Принципи на којима се базира метода Ландеп у у процени погодности предела, решавању конфликата проузрокованих сукобом интереса, затим у процени нових мера потребних за развој одређених активности у пределу. Аутори Ружичка и Миклош креирају метод који у вредновању, планирању и управљању омогућује интегрисање свих елемената животне средине (ваздух, вода, тло, биота). Овај метод препоручује Агенда 218.

10. Примена метода индекса рекреацијског потенцијала: Примена и разрада методе индекса рекреацијње. Могућност вредновања предела или пак објеката геонаслеђа у пределу преко: вредновања физичке погодности, естетске врдности подношљивог капацитета, проходности, доступности и друго.

11. Примена метода „разноврсности VWert Method по Kiemstedt-у: Примена овог метода за рашчлањивање актуелних и потенцијалних подручја за рекреацију предела ради утврђивања разноврсности садржаја који се могу сматрати погодним за рекреацију. Модел се базира на „природним” предеоним елементима.  Резултати вредновања погодности за потребе рекреације на одабраним примерима.

12. Примена метода бонитацијеПримена и разрада методе бонитације. Геоеколошко вредновања предела са применом ове методе. Елементи вредновања и елиминациони фактори за потребе туризма и рекреације. Бонитетске категорије терена. Kартографско представљање погодности  предела са одабраним примерима.

13. Стеинеров „Геоеколошки модел“, Штајницов „Метод матрице за планирање предела“ и „Метод матрице за одрживо геоеколошко планирање“: Намена и коришћење земљишта кроз очување абиотичких, биотичких и културних фактора. Трансдисциплинарност метода и укључивање струњака из различитих научних области. Модел, кораци и питања.

14. Значај геоеколошког планирања предела: Могућност примене геоеколошког вредновања, планирања и управљања у систему просторног планирања и туризма.

15. Коловијум

Вежбе:

Примена метода које се користе у геоеколошком вредновању, планирању и управљању предела. Вежбање са студентима, појединачно свих метода са одабраним примерима. Картографско приказивање вредновања предела по одређеним методама.

Литература

Пецељ М. (2013): Основе Геоекологије – методолошко-теоријска и апликативна питања (скрипта), Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, 1-145.
Bognar, A. Lozić, S. Saletto M. (2002). Geoekologija (Interna skripta), Zagreb 2002. str. 1-133.
Пецељ, М. Р. (2011). Геоекологија  Теоријска и методолошка поставка. Трећи Конгрес српских географа, Бања Лука, књига 1. стр. 115-126.
Пецељ, Ј. Пецељ М. М. Пецељ М. Р. (2011). Могућност примене геоекологије у просторном планирању, стр. Планска и нормативна заштита простора и животне средине, Београд, стр. 2011. 401-406.
Ružička, M. Miklós, L. (1982a). Landscape ecological planning (LANDEP) in the process of territorial planningEkológia (Bratislava), 1, 3, p. 297-312.
Naveh, Z. A.S. Lieberman, А. S. (1994). Landscape Ecology: Theory and Application (2nd ed). Springer-Verlag, New York, 360 p.