Плански региони Србије (PP32I1)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 6
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
Дефинисаље планских региона у Републици Србији на научним и планско нормативним полазиштима.
Исход предмета
Оспособљеност студента – просторног планера да на темељима релевантних индикатора изврши регионалну анализу простора (утврђивање законитости формирања регионалних структура), оцену простора с друштвено корисног гледишта (укључујући и будући развој) и укаже на алтернативне смерове просторног развоја, као основе за сврсисходну развојну политику и просторно планирање регионалних структура, регионалних процеса и регионалних система Србије.
Садржај предмета
Научна полазишта издвајања планских региона Србије;
Аналогија и разлике између географских, статистичко-административних, административно-управних и планских региона Србије;
Физичкогеографске детерминанте планских региона Србије;
Физичкогеографски системи – фактори планске регионализације;
Друштвеногеографске детерминанте планске регионализације;
Насеља, насељске мреже и системи у функцији планске регионализације;
Просторни модел мреже насеља Србије (територијални размештај, демографски процеси – размештај, раст, развој и миграције становништва), функције насеља у мрежама и системима, развијеност јавносоцијалне и техничке инфраструктуре и слично;
Планске регије руралних карактеристика,
Планске регије урбаних подручја Србије,
Градски центри – полови раста и развоја регија Србије;
Полазишта планске регионализације Србије по просторном плану из 1996. године;
Полазишта планске регионализације Србије по просторном плану из 2010, године;
Усаглашеност територијалне организације Србије са НУТС регионализацијом европске уније;
Третирање планских региона у плановима подручја посебне намене и
Анализа карактеристичних планских региона – појединачно.
Практична настава:
Вежбе имају апликативан карактер. На конкретним примерима планских региона Србије, биће идентификоване, физичкогеографске, насељске, демографске, економске, социјалногеографске и друге компоненте, које их у садејству са другим факторима, хомогенизују или диференцирају. Циљ је идентификовање регионалне организације територијалних целина које третирају поједини просторни планови.
Литература
Тошић, Д. (2018). Принципи регионализације (Друго допуњено издање). Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет, стр. 1 – 264.
Радовановић, M. (1993–94). Регионализам као приступ и принцип и регионализација као поступак у функционалној организацији географског простора са неким аспектима на Србију. Зборник радова Географског института ,,Јован Цвијић”, књ. 44–45, стр. 67 – 101.
Вељковић, А., Јовановић, Р., Тошић, Б. (1995). Градови Србије центри развоја у мрежи насеља. (Посебна издања књ. 44), Београд: Географски институт ,,Јован Цвијић” САНУ
Vujošević, M., Zeković, S., Maričić, T. (2012) Novi evropski regionalizam i regionalno upravljanje u Srbiji, knjiga 1, Posebna izdanja 69, Beograd: ИАУС
Vujošević, M., Zeković, S., Maričić, T. (2014). Novi evropski regionalizam i regionalno upravljanje u Srbiji. Knjiga 2. , Beograd: IAUS
Просторни план Републике Србије 1996.
Просторни план Републике Србије 2010.