Плански региони Србије (PP32I1)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Наставник
• др Марија Р. Јефтић
• Статус предмета: Изборни
• Број ЕСПБ: 6
• Семестар: 6
• Број часова: 2+2

Циљ предмета

Дефинисаље планских региона у Републици Србији на научним и планско нормативним полазиштима.

Исход предмета

Оспособљеност студента – просторног планера да на темељима релевантних индикатора изврши регионалну анализу простора (утврђивање законитости формирања регионалних структура), оцену простора с друштвено корисног гледишта (укључујући и будући развој) и укаже на алтернативне смерове просторног развоја, као основе за сврсисходну развојну политику и просторно планирање регионалних структура, регионалних процеса и регионалних система Србије.

Садржај предмета

Научна полазишта издвајања планских региона Србије;

Аналогија и разлике између географских, статистичко-административних, административно-управних и планских региона Србије;

Физичкогеографске детерминанте планских региона Србије;

Физичкогеографски системи – фактори планске регионализације;

Друштвеногеографске детерминанте планске регионализације;

Насеља, насељске мреже и системи у функцији планске регионализације;

Просторни модел мреже насеља Србије (територијални размештај, демографски процеси – размештај, раст, развој и миграције становништва), функције насеља у мрежама и системима, развијеност јавносоцијалне и техничке инфраструктуре и слично;

Планске регије руралних карактеристика,

Планске регије урбаних подручја Србије,

Градски центри – полови раста и развоја регија Србије;

Полазишта планске регионализације Србије по просторном плану из 1996. године;

Полазишта планске регионализације Србије по просторном плану из 2010, године;

Усаглашеност територијалне организације Србије са НУТС регионализацијом европске уније;

Третирање планских региона у плановима подручја посебне намене и

Анализа карактеристичних планских региона – појединачно.

Практична настава:

Вежбе имају апликативан карактер. На конкретним примерима планских региона Србије, биће идентификоване, физичкогеографске, насељске, демографске, економске, социјалногеографске и друге компоненте, које их у садејству са другим факторима, хомогенизују или диференцирају. Циљ  је идентификовање регионалне организације територијалних целина које третирају поједини просторни планови.

Литература

Тошић, Д. (2018). Принципи регионализације (Друго допуњено издање). Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет, стр. 1 – 264.

 

Ра­до­ва­но­вић, M. (1993–94). Ре­ги­о­на­ли­зам као при­ступ и прин­цип и ре­ги­о­на­ли­за­ци­ја као по­сту­пак у функ­ци­о­нал­ној ор­га­ни­за­ци­ји ге­о­граф­ског про­сто­ра са не­ким аспек­ти­ма на Ср­би­ју. Збор­ник ра­до­ва Ге­о­граф­ског ин­сти­ту­та ,,Јо­ван Цви­јић”, књ. 44–45, стр.  67 – 101.

Вељ­ко­вић, А., Јо­ва­но­вић, Р., То­шић, Б. (1995). Гра­до­ви Ср­би­је цен­три раз­во­ја у мре­жи на­се­ља. (По­себ­на из­да­ња књ. 44), Бе­о­град: Ге­о­граф­ски ин­сти­тут ,,Јо­ван Цви­јић” СА­НУ

Vujošević, M., Zeković, S., Maričić, T. (2012) Novi evropski regionalizam i regionalno upravljanje u Srbiji, knjiga 1, Posebna izdanja 69, Beograd: ИАУС

Vujošević, M., Zeković, S., Maričić, T. (2014). Novi evropski regionalizam i regionalno upravljanje u Srbiji. Knjiga 2. , Beograd: IAUS

Просторни план Републике Србије 1996.

Просторни план Републике Србије 2010.