Мониторинг ваздуха (ZS42I4)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 4
- Семестар: 8
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
У oквиру предмета предвиђено је да се студенти упознају са свим аспектима мониторинга, контроле квалитета ваздуха, као и штетног дејства загађујућих материја у ваздуху тропосфере на здравље људи и животну средину.
Исход предмета
По завршетку курса студенти ће бити у стању да разумеју најважније особине, изворе, реактивност, интеракције,утицај на здравље, као и практичне методе смањења полутаната који се највише прате у тропосфери, нарочито у урбаној средини.
Садржај предмета
Предавања по недељама:
Упознавање студенатаса: програмом наставног предмета Мониторинг ваздуха и његовом позицијом у реализацији наставног плана студијске групе Геопросторне основе животне средине; динамиком, начином рада и реализацијом наставног плана; упутствима за избор и реализацију тема есеја користећи Харвард систем навођења литературе.
Уводна разматрања:значај атмосфере; загађење ваздуха; извори загађујућих материја у ваздуху; стратегија праћења загађивача; квалитет и контрола квалитета мониторинга; планирање мреже контроле квалитета ваздуха; класификација полутаната; примарни и секундарни полутанти; појмови граничне вредности имисије, граница толеранције и толерантна вредност.
Индекс квалитета ваздуха:значај индекса квалитета ваздуха; начин одређивања; превођење концентрације полутаната у индекса квалитета ваздуха; примери презенације индекса квалитета ваздуха у свету укључујући и Агенцију за заштиту животне средине (ЕPA); пример и промовисања значаја индекса квалитета ваздухау свету.
Методемерењаполутаната: полутанти амбијенталног ваздуха који се најчешће прате; узимање узорака ваздуха за анализу; неаутоматски мониторинг; аутоматски мониторинг; предности и мане неаутоматског и аутоматског мониторинга; примери праћења амбијенталног вадуха у свету и код нас.
Законска регулатива о загађењу ваздуха:примери законске регулативе у нашој земљи и у свету.
Контрола емисијеугљен-моноксида: извор настајања, концепт потпуног и непотпуног сагоревања; особине; механизам деловања на људе, карбоксихемоглобин и оксихемоглобин; методе и циљеви праћења; начини контроле и редукције емисије угљен-моноксида, упореба каталитичких конвертора.
Контрола емисијеоксида сумпора:извор настајања, сумпор-диоксид као индикатор оксида сумпора; особине, кисели оксиди; реактивност, фотохемијска оксидација, кисели атмосферски талог; оксиди сумпора и суспендоване честице – синергистички утицај, зимски смог; начин деловања на здравље људе; методе и циљеви праћења; начини контроле и редукције емисије оксида сумпора пре и после процеса сагоревања.
Контрола емисијеоксида азота: извор и механизам настајања; особине, кисели оксиди; реактивност, реакције са тропосферским озоном, фотохемијски смог, кисели атмосферски талог; начин деловања на здравље људи; методе и циљеви праћења; начини контроле и редукције емисије оксида азота; смањење емисије азотних оксида у индустрији; употреба каталитичких конвертора у моторним возилима; смањење загађења у затвореним просторима.
Контрола емисијетропосферског озона: извор настајања; најзначајнији хемијски процеси који доводе до стварања тропосферског озона; фотолитички циклус стварања тропосферског озона; особине; реактивност; разградња тропосферског озона; улога у оксидационом капацитету атмосфере; начин деловања на здравље људи; просторна и временска расподела озона у тропосфери; методе и циљеви праћења; начини контроле и редукције емисије тропосферског озона као секундарног полутанта.
Контрола емисијесуспендованих честица у ваздуху: подела суспендованих честица;извор настајања; особине PM 2.5 и PM10; примарне и секундарне честице; начин деловања PM 2.5 и PM10на људе и животиње, место депозиције у респираторном тракту; методе и циљеви праћења; начини контроле и редукције емисије суспендованих честица у ваздуху; употреба DPF у моторним возилима; смањење емисије у затвореним просторима
Контрола емисије волатилних једињења и органских растварача: извор настајања и особине; реактивност; начин деловања на људе и животиње; методе и циљеви праћења; начини контрола и редукција емисије.
Аерозагађење затворених простора: разлике у изворима, полутантима, здравственим ризицима у земљама у развоју и развијеним земљама; преглед најважнијих полутаната затворених простора (CO, SO2, NO2; олово, жива; суспендоване честице; азбест; дувански дим; разне врсте микоорганизама; радиоактивни полутант радон; испарљиви органски полутанти: формалдехид, бензен); механизими деловања на здравље људи; превенција загађења полутаната затвореног простора.
Мере заштите ваздуха од загађења: техничке мере (уређаји за пречишћавање); технолошке мере (измене узрока загађивања); зaштитне мере окружења (димњаци, зеленило); урбанистичке мере (дислокација, реорганизација).
Ограничење емисије: Ограничење емисије из малих ложишта; смањење загађивања ваздуха из индустрије – технолошка решења; унапређење кориштења енергије; повећање енергетске ефикасности; подстицање кориштења обновљивих извора енергије. Акциони планови.
Међународне и државне инстутуције које су одговорне за мониторинг ваздуха.
Вежбе:
Анализа најактуелнијих примера загађења ваздуха у Србији и свету.Примери утицаја акцидентних загађења на екосистеме и људско здравље. Стандард ISO/IEC 17025.
Литература
Burden R. F. (2002): Environmental Monitoring Handbook. New York: McGraw-Hill Education.
Gwendolyn, B., Singh, B. R. & Theodore, L. (2005): Handbook of Environmental Management and Technology. New Jersey: Wiley-Interscience.
Đuković, J.& Bojanić, V. (2000):Aerozagađenje – pojam, stanje, izvori, kontrola i tehnološka rješenja. Banja Luka: Institut zaštite i ekologije.
Јовановић Поповић Д. (2019): Мониторинг ваздуха.Београд;Факултет безбедности, Универзитет у Београду.
5. Република Србија (2005):Закон о заштити ваздуха, Службени гласник републике Србије бр.36/2009 и 10/2013.