Пратите нас

Image Alt

Медицинска географија и здравствени туризам

  /  Медицинска географија и здравствени туризам

Медицинска географија и здравствени туризам

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Обавезан
  • Број ЕСПБ: 6
  • Семестар: 7
  • Број часова: 2+2

Циљ предмета

Циљ медицинске географије јесте да проучи утицај фактора географске средине на квалитет здравља, као и појаву и ширење болести. У оквиру медицинске географије издваја се географија болести (нозогеографија), чији је основни задатак географска дистрибуција болести, тј. изучавање законитости формирања ареала болести човека. Циљ друге медицинско-географске дисциплине – географије здравља (саногеографије), је проучавање фактора средине који најповољније утичу на здравље човека.

Исход предмета

Усвајањем знања студенти се оспособљавају да на правилан начин тумаче утицај географских фактора на квалитет здравља и формирање ареала одређених болести.

Садржај предмета

Теоријска настава
Појам медицинске географије. Геолошки, педолошки и геоморфолошки фактори и здравље.
Биогеографски и биотички фактори и здравље. Хидролошки фактори. Утицај климе и времена на здравље људи. Становништво као медицинско-географска категорија. Патологија урбане и руралне средине. Привреда и здравље становништва. Социо-економски фактори и здравље становника. Географија болести (нозогеографија). Епидемиологија животне средине. Географија заразних обољења. Саногеографија (географија здравља). Здравствени туризам. Медицинско-географске поставке рекреације. Балнеолошки и туризмолошки аспекти термоминералних извора. Здравствено-туристички аспект приморске климе и воде. Здравствено-туристички аспект климатских места Србије.
Вежбе,
Практичан приказ позитивног и негативногдејства појединачних географских фактора на здравље становништва. Примери у Србији и свету. Картографски приказ ареала болести (здравља) и довођење у везу са могућим узроцима из географске средине.

Литература

Јовичић Ж.: Основи медицинске географије Србије (теоријско-методолошки концепт), Српско географско друштво, Београд, 1998.