Комуникација у настави (MGG1I1)
- Врста и ниво студија: Мастер академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 7
- Семестар: 1
- Број часова: 4+0
Циљ предмета
Развијање компетенција студената, будућих наставника, за разумевање и примену различитих врста комуникације са ученицима и другим партнерима у образовно-васпитном раду у циљу подстицања позитивних социјалних односа у одељењу и школи; Стицање знања и вештина за превазилажење конфликата и успостављање позитивне социјалне и емоционалне климе и атмосфере у разреду; Развијање комуникативних вештина у раду са родитељима, колегама и партнерима из локалне средине
Исход предмета
Разумеју важност комуникације са ученицима и другим партнерима у образовно-васпитном раду и примењују различите облике комуникације у разреду; Поседују знања о техникама успешне комуникације и у стању су да их примене; Осмишљавају ситуације и активности у којима се пружа могућност за примену комуникацијских вештина; Одговорно се понашају и унапређују комуникацију и квалитет интерперсоналних односа између ученика и наставника и између самих ученика; Користе стратегије за решавање сукоба и конфликата у одељењу; Вреднују ефекте комуникације и социјалних односа у разреду и школи на основу различитих показатеља користећи инструменте; Сарађују са партнерима, подстичу размену мишљења и граде атмосферу међусобног поверења у заједничком раду у интересу ученика; Планирају, реализују и евалуирају ефекте комуникације и сарадњу са родитељима и партнерима из окружења.
Садржај предмета
Комуникација, врсте комуникације и значај развијања комуникативних вештина; Комуникација у савременим дидактичким теоријама и наставној пракси; Вештине комуникације; Вербална и невербална комуникација у малим групама – појам, функције, сметње, типови невербалних сигнала; Претпоставке квалитетне комуникације у разреду и школи у контексту развоја социјалних односа: (активно слушање, емпатија, толеранција, кооперативност, асертивна комуникација, избегавање „ти“ поруке, усклађивање); Комуникацијске вештине наставника; Ненасилна комуникација у одељењу; Средина за учење као битан фактор у развијању социјалних односа у разреду; Групна кохезија – основа, комуникациона мрежа, хијерархија и статус чланова у грзпи, изградња тима; Технике комуницирања у малим групама и доношење одлука; Комуникација и дисциплина ученика; Комуникацијски проблеми у разреду и фазе решавања – стилови решавања конфликата у малим групама; наставник као медијатор; Педагошке радионице; Уважавање различитости и индивидуализација – комуникативни дискурс; Комуникација и сарадња наставника са родитељима (садржаји, облици, принципи); Демократизација односа у школи и отварање школе према заједници.
Литература
Хрестоматија педагошких текстова који се обнаваљају сходно појави вредних педагошких дела и резултата истраживања из ове области.
Допунска литература
Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек, Бањалука: ТТ центар. (129-145; 164-196) Brajša, P. (1994). Pedagoška komunikologija. Zagreb: Školske novine
Bratanić, M. (1997). Susreti u nastavi – Mikropedagoški pristup. Zagreb: Školske novine
Ђорђевић, Д., Дамјановић, Р. (2016). Школска клима, њен значај за понашање ученика и могућности мерења. Теме, 15(1), 301-317.