Информациони системи животне средине (ZS32O2)

• Врста и ниво студија: Основне академске студије
• Наставник
• др Иван Новковић
• Статус предмета: Обавезан
• Број ЕСПБ: 4
• Семестар: 6
• Број часова: 2+2

Циљ предмета

Разумевање могућности и значаја примене информационих технологија у истраживању животне средине. Стицање знања и вештина у области информационих система животне средине.

Исход предмета

По завршетку курса студенти ће бити у стању да: примене ГИС у истраживању животне средине; процене стање животне средине на основу геопросторних података; израде атлас животне средине одређене просторне јединице (општине, округа и др.).

Садржај предмета

Теоријска настава

1.Упознавање са проблематиком предмета и са обавезама студената датог курса. 2. Информациони систем животне средине; Подсистеми информационог система животне средине. 3. Моделовање геопросторних података; Просторни модели. 4. Концептуално и логичко моделовање геопросторних података. 5. Базе података у информационом систему животне средине; Врсте података геопростора. 6. Топологија – топологија тачака, топологија линија, топологија полигона. 7. Картирање елемената животне средине за потребе еколошког информационог система. 8. Моделовање терена; Дигитални модели терена (TIN, DSM, DEM). 9. 3D и просторно-временскомоделовањегеопросторнихподатака.10. Геостатистичке методе (интерполација, кригинг). 11. Просторна анализа; Мрежна анализа; Креирање упита. 12. Примена GPS и GNSS технологије у информационом систему животне средине. 13. Израда информационог система животне средне. 14. Актуелна кретања и трендови у информационим системима животне средине. 15. Примери добре праксе.

Практична настава

1. Дефинисање захтева и анализа изводљивости информационог система животне средине; Дефинисање просторне јединице за израду атласаживотне средине (општина, округ и др.). 2. Одређивање тема, ентитета, атрибута за елементе животне средине одређене просторне целине. 3. Унос и измена векторских података; Дефинисање топологије. 4. Унос и измена растерских података. 5. Израда геопросторне базе података геолошких и педолошких карактеристика одређене просторне целине. 6. Израда геопросторне базе података хидролошких карактеристика. 7. Израда геопросторне базе података вегетације и намене коришћења простора. 8. Израда дигиталног модела висина; Израда геопросторне базе података одлика терена на основу дигиталног модела висина (хипсометрија, нагиб експозиција). 9. Израда геопросторне базе података загађивача ваздуха, воде и земљишта одређене просторне целине. 10. Израда геопросторне базе података деградираних површина; Израда геопросторне базе података хазарда у животној средини. 11. Израда геопросторне базе података заштићених природних добара и објеката геонаслеђа одређене просторне целине. 12. Примена GPS технологије у прикупљању података о стању животне средине одређене просторне целине. 13. Завршетак израде геопросторне базе података животне средине одређене просторне целине (допуна и измена података); Припрема атласа животне средине за штампање. 14. Анализа и процена стања животне средине одређене просторне целине на основу геопросторних података. 15. Одбрана вежби; Одбрана атласа.

Литература

1. Милановић М., Филиповић Д. (2017): Информациони системи у планирању и заштити простора.Универзитет у Београду – Географскифакултет, Београд.
2. Zhu X. (2016): GIS for Environmental Applications: A Practical Approach.
3. Khosrow-Pour , ed. (2018): Environmental Information Systems: Concepts, Methodologies, Tools, and Applications. IGI Global.
4. Wilson J. (2018): Environmental Applications of Digital Terrain Modeling. Wiley Blackwell.
5. Brimicombe A. (2009): GIS, Environmental Modeling and Engeneering (2^nd Edition). CRC Press, Taylor & Francis Group.