Теоријска настава: Екoномски методи вредновања животне средине. Основни појмови, механизми и инструменти. Макроекономски индикатори степена економског раста, развоја и одрживог развоја. Системи националних рачуна: GNA (Green National Accounts) и GS (Genuine Savings). Екстерни ефекти, јавна добра, заједнички ресурси, прикривене тржишне информације. Економске мере и инструменти за спровођење заштите животне средине: I+M програми контроле обима загађења, фискални инструменти (порези, доприноси и субвенције) и систем трансферабилних дозвола. Студије изводљивости и cost-benefit анализe. Место и улога животне средине у инвестиционим пројектима и cost-benefit анализама. Економско вредновање животне средине – откривене и исказане преференције. Метод „хедонистичких“ цена и метод транспортних трошкова. CV (contigent valuation) метод и CM (choice modelling) методе. CE (choice experiments) метод. PC (paired comparison) метод. CR (contigent ranking) метод. CR (contigent rating) метод. Домети и ограничења различитих економских метода вредновања животне средине.

Pearce, D. et al. (2002): Economic Valuation with Stated Preference Techniques. London: DTLR. TSO. (2003): The Green Book: Appraisal and Evaluation. London: TSO. HMSO. (2002): Tax and the Environment: Using Economic Instruments.. London: HMSO. Goodstein, E.S. (2003): Економика и околиш. Загреб. МАТЕ. Јовановић, М. (2005): Међузависност концепта урбаног развоја и саобраћајне стратегије великог града. Београд: Географски факултет (Поглавље – Концепције одрживог развоја, стр. 152-207); Јовановић, М. (2007): Индустрија “Домети и ограничења I+M програма.” број 1-2, с. 25-36; Љешевић А.М. (1995): Директор, “Систем управљања квалитетом животне средине. Бр 4-5