Пратите нас

Image Alt

Еколошки информациони системи

  /  Еколошки информациони системи
Основне академске студије

Еколошки информациони системи

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Обавезан
  • Број ЕСПБ: 6
  • Семестар: 6
  • Број часова: 2+2

Циљ предмета

Стицање знања у области информационих система животне средине.

Исход предмета

Израда еколошког информационог система једне просторне целине (општина, регија, округ и др.).

Садржај предмета

Предавања:

  1. Уводне напомене о еколошким информационим системима животне средине (општа теорија система, информациони системи животне средине, подсистеми и др.);
  2. Базе података елемената животне средине (геокодирана база података, хијерархијски нивои);
  3. Моделовање података из животне средине (појам, просторни, концептуални, логички модели);
  4. Врсте података геопростора (геометријски, графички, описни подаци);
  5. Теме, ентитети, атрибути (име, узрочно-последичне везе);
  6. Картирање елемената животне средине за потребе еколошког информационог система (природа апликација ГИС-а);
  7. Упоређивање геопросторних података (геометријско и атрибутативно поређење и поређење временских компоненти);
  8. Изградња еколошког информационог система (дефинисање наменских мапа за потребе пројектовања еколошког информационог система, карактеристике података);
  9. Правило топологије (топологија тачака);
  10. Правило топологије (топологија линија);
  11. Правило топологије (топологија полигона);
  12. Тродимензионално моделовање података из животне средине (DEM, DTM, DLM);
  13. Геостатистичке методе (интерполација, кригинг);
  14. Анализа дискретних ентитета у простору (просторна анализа, мрежна анализа, креирање упита);
  15. Актуелна кретања и трендови у еколошким информационим системима.

Вежбе:

  1. Упознавање са ГИС алатима којима располаже Географски факултет у Београду (Geomedia, ArcGIS);
  2. Дефинисање захтева и анализа изводљивости еколошког информационог система (дефинисање просторне јединице за рад у поменутим софтверима-општина, регија, округ и др.)-почетак израде графичког рада;
  3. Едитовање растерских података (контрола и исправка растерског садржаја, геореференцирање, пројекцијa, датум);
  4. Едитовање векторских података (израда геометрије, графике, архивирање у базу података);
  5. Изградња топологије (дефинисана просторна целина);
  6. Провера излазних података (повезивање података, креирање упита);
  7. Одређивање тема, ентитета, атрибута за елементе животне средине одређене просторне целине;
  8. Израда базе података педолошких и геолошких карактеристика одређене просторне целине;
  9. Израда DEM-а и DTM-a одређене просторне целине;
  10. Израда базе података за вегетацију и намену коришћења простора одређене просторне целине (CORINE/Landsat);
  11. Израда базе података потенцијалних загађивача ваздуха одређене просторне целине (према зонама утицаја);
  12. Израда базе података загађивача вода одређене просторне целине (према зонама утицаја);
  13. Израда базе података деградирања земљишта одређене просторне целине према зонама утицаја (физичко, хемијско, биолошко деградирање);
  14. Израда базе података тренутног стања животне средине одређене просторне целине (вода, ваздух, земљиште, вегетација);
  15. Завршетак изградње базе података животне средине одређене просторне целине (допуна и измена података).

Литература

Günther O. (1998): Environment Information System, Springer-Verlag, Berlin.
Harvey F. (2008): A Primer of GIS: Fundamental Geographic and Cartographic Concept, The Guilford Press, New York • London.
Richards D. J., Allenby B. R and Compton D. W. (2001): Information System and the Environment, National Academy of Engineering, National Academy Press, Washington.
Wilson P. J., Fotheringham A. S. (2008): The Handbook of Geographic Information Science, Blackwell Publishing, Oxford.
Wadsworth R., Treweek J. (1999): Geographical Information System for Ecology, Longman, Edinburgh.

Share: