Пратите нас

Image Alt

Еколошке основе просторног планирања

  /  Еколошке основе просторног планирања

Еколошке основе просторног планирања

Циљ предмета

У контексту све присутнијег и интензивнијег антропогеног утицаја на све елементе простора и животне средине, неопходно је сагледати комплексну улогу и значај еколошких законитости. Проучавање односа организама и животних заједница према условима спољашње средине је основа познавања функционисања екосистема. У функцији адекватног планирања простора и његове заштите, еколошки постулати представљају незаобилазну основу која омогућава унапређење процеса планирања на свим нивоима.

Исход предмета

Уважавањем основних еколошких законитости, процеса и њихове динамике, унапредити процес савременог планирања и заштите простора.

Садржај предмета

Предавања: 1. Предмет, задаци, методе проучавања екологије; 2. Основни појмови екологије, историјски развој и подела екологије; 3. Еколошки фактори; 4. Еколошки типови биљака; 5. Земљиште као комплекс еколошких фактора; 6. Биотички фактори; 7. Биљке као индикатори загађености животне средине (биолошки мониторинг, биоиндикатори…); 8. Планирање и пројектовање зелених површина; 9. Појам система зелених површина; 10. Функције зелених површина; 11. Класификација система зелених површина; 12. Дрвеће као основни елемент система зелених површина; 13. Систем зелених површина у градовима; 14. Систем зеленила и заштита животне средине; 15. Организација система заштите природе у Србији.

Вежбе: 1. Општи преглед систематике и таксономије виших биљака са основним прегледом разноврсности унутар царства биљака (Plantae); 2-3. Одељак голосеменица (Pinophyta; Gymnospermae) – преглед одабраних врста; 4-5. Одељак скривеносеменица (Magnoliaphyta; Gymnospermae) – преглед одабраних врста; 6. Представљање вегетације на картама, плановима и пројектима; 7. Карактеристике и избор биљака при планирању и пројектовању зелених површина; 8. Анализа флористичког састава зелених површина јавног коришћења (теренски рад); 9. Анализа флористичког састава ванградских зелених површина (теренски рад); 10. Детаљана анализа размештаја заштићених природних добара на подручју Србије; 11-12. Аналитичка студија заштићеног природног добра по избору; 13. колоквијум; 14-15. презентација семинарских радова.

Литература

Јанковић М. (1999): Фитоекологија, Научна књига, Београд.

Филиповић Д., Ђурђић С. (2008): Еколошке основе просторног планирања – практикум, Географски факултет, Београд.

Одабрани научни и стручни текстови.