Пратите нас

Image Alt

Друштвено-географска епистемологија (D11I02)

  /  Друштвено-географска епистемологија (D11I02)

Друштвено-географска епистемологија (D11I02)

  • Врста и ниво студија: Докторске академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Изборни
  • Број ЕСПБ: 9
  • Семестар: 1
  • Број часова: 4+0

Циљ предмета

1) Оспособити студенте да критички евалуирају различите теоријске правце у друштвеној географији. 2) Оспособити студенте да проблематизују социјалну и економску реалност на основу друштвено-географских теоријских парадигми. 3) Оспособити студенте да активно партиципирају у решавању друштвено-економских проблема. 4) Оспособити студенте за самостално друштвено-географско истраживање од значаја за академску заједницу и друштвену праксу.

Исход предмета

По завршетку курса, студент ће бити у стању да: 1. евалуира одлике различитих теоријских приступа у друштвеној географији; 2. аргументовано дискутује о гносеолошким проблемима и перспективама развоја друштвене географије; 3. примени друштвено-географску теорију у тумачењу актуелних социјалних и економских феномена; 4. предложи друштвено-географски утемељена решења за различите социоекономске проблеме; 5. критички разматра различите развојне политике са аспекта друштвено-географске науке.

Садржај предмета

Теоријска настава

  1. Развој теорије друштвене географије; 2-3. Процес диференцијације и интеграције друштвене географије; 4-8. Упоредни преглед теоријских парадигми и филозофских принципа традиционалних (класичних) и модерних друштвено-географских истраживања геопростора (позитивистичка географија, хуманизам, феминистичка географија, марскизам, структуралистичка теорија, реализам, постмодернистичке географије, постструктуралистичке теорије, постколонијализам, геохуманизам); 9. Периодизација развоја друштвено-географске мисли; савремени теоријски плурализам; 10. Анализа литературе; 11. Дефинисање пројектног задатка, израда, презентација и одбрана; 12. Научне школе у друштвеној географији; 13. Одлике и значај српске географске школе у теорији друштвене географије; 14. Компаративни преглед промена у друштвеним структурама (у транзицији, процесима глобализације и интеграције и др); 15. Перспективе развоја и примена друштвене географије.

Практична настава

Литература

Грчић, М. (2000). Политичка географија. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду.

Грчић, М. и Слука, Н.А. (2006). Глобални градови. Београд: Географски факултет универзитета у Београду и Географски факултет МГУ “М. В. Ломоносов”.

Раткај, И. (2009). Просторно-функционална организација Београда. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет.

Haggett, P. (2001). Geography: a global synthesis, 4th edition. Harlow: Prentice Hall.

Aoyama, Y., Murphy, J. and Hanson, S. (2010). Key Concepts in Economic Geography. Thousand Oaks, Calif: Sage.

Hubbard, P., Kitchin, R., and Valentine, G. (Eds.). (2008). Key texts in human geography. London: Sage.

Aitken, S. C., Valentine, G. (Eds.). (2014). Approaches to human geography: Philosophies, theories, people and practices. London: Sage.

Brenner, N., Marcuse, P., Mayer, M. (Eds.). (2012). Cities for People, Not for Profit: Critical Urban Theory and the Right to the City. London: Routledge.

Leitner, H., Peck, J. and Sheppard, E. (Eds.). (2019). Urban Studies Inside/Out: Theory, Method, Practice.

London: Sage Publications.

Национални и међународни научни часописи.