Пратите нас

Image Alt

Дигитални катастар загађивача (ZS32I3)

  /  Дигитални катастар загађивача (ZS32I3)

Дигитални катастар загађивача (ZS32I3)

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Изборни
  • Број ЕСПБ: 6
  • Семестар: 6
  • Број часова: 2+0

Циљ предмета

Оспособљавање студената за израду дигиталног катастра загађивача животне средине коришћењем ГИС софтвера и графичког програма AutoCAD, као и стицање знања и вештина у поступцима мерења штетних материја у медијумима животне средине.

Исход предмета

По завршетку курса студенти ће бити у стању да изврше процену стања загађености елемената животне средине штетним материјама, на бази урађеног дигиталног катастра загађивача.

Садржај предмета

Предавања по недељама:

I – Уводне напомене о катастру загађивача животне средине;

II – Анализа постојећих катастара загађивача животне средине по општинама у Србији;

III – Анализа постојећих катастара загађивача животне средине у Свету;

IV – Методологија пописивања загађивања и загађивача;

V – Актуелна мерна места дефинисана Законом о животној средини;

VI – Анализа динамике и дифузије загађујучих материја;

VII – Израда дигиталног катастра загађивача животне средине (AutoCAD, QGIS);

VIII – Пописивање тачкастих извора загађења (AutoCAD, QGIS);

IX – Пописивање линијских извора загађења (AutoCAD, QGIS);

X – Пописивање површинских извора загађења (AutoCAD, QGIS);

XI – Израда мерног катастра загађивача (за објекте и полутанте);

XII – Израда билансног катастра загађивача (за технолошке процесе);

XIII – Попис извора загађења (формирање базе података загађивача и загађујућих материја);

XIV – Поступци увођења нових мерних места загађујућих материја (за све медијуме животне средине);

XV – Повезивање мерних места загађујућих материја у централни дигитални катастар загађивача.

Вежбе:

Вежбе нису предвиђене планом и програмом.

Литература

  1. Милановић М., Филиповић Д. (2017): Информациони системи у планирању и заштити простора, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, стр 1-180.
  2. Вуруна М., Љешевић М., Бакрач С., Милановић М. (2012): Заштита животне средине, Министарство одбране, Војна академија, Медија центар „Одбрана”, Београд, 1-20
  3. Димитријевић Д. (2011): Мониторинг ваздуха и зрачења, Факултет безбедности, Универзитет у Београду, Београд.
  4. Агенција за заштиту животне средине (2010): Упуство регистра извора загађења, Београд.
  5. OECD (2001): Developing Second Generation of National Environmental Action Programmes in the New Independent States, Paris.