Демографски аспекти функционалне организације геопростора (DG2I2)

• Врста и ниво студија: Мастер академске студије
• Наставник
• др Зора Живановић
• Статус предмета: Изборни
• Број ЕСПБ: 7
• Семестар: 2
• Број часова: 2+1

Циљ предмета

Да се студенти мастер студија из научне области демографија оспособе за самосталан научно-истрачивачки рад и примене га у детерминисању значаја и улоге демографске компоненте у функционалној организацији геопростора.

Исход предмета

Оспособљен студент – мастер демографије, да релевантна теоријско-методолошка полазишта примени у праксама друштвеног и просторног планирања, демографско стање и демографске процесе, третира као детерминанту функционалне организације геопростора.

Садржај предмета

1. Теоријско-методолошка полазишта у истраживању улоге становништва у функционалној организацији геопростора.
2. Основне парадигме у истраживању функционалне организације геопростора.
3. Интегрални приступ у проучавању улоге становништва у функционалном организовању геопростора.
4. Односи становништва са природногеографским појавама, процесима у функционалној организацији геопростора.
5. Становништво као хумани капитал – економска детерминанта функционалне организације геопростора.
6. Становништво – социјална детерминанта функционалне организације.
7. Становништво – основна детерминанта просторног развоја и размештаја сцијалногеографских и биосоцијалних функција.
8. Становништво – детерминанта развоја и размештаја функције рада у геопростору.
9. Становништво – детерминанта просторног развоја јавносоцијалне инфраструктуре и територијалног размештаја њених функционалних јединица.
10. Становништво – корисник јавне техничке инфраструктуре.
11. Становништво, основа за правно-нормативну и територијално управну организацију држава, регионалних система и локалних заједница.
12. Демографске детерминанте руралних регионалних система.
13. Демографске детерминанте функционално-урбаних подручја.
14. Становништво у планирању територијалне организације регионалних система.
15. Становништво у планирању територијалних система посебних функција.

Литература

Тошић, Д. (2018). Принципи регионализације. Београд: Универзитет у Београду – Географски факултет, стр. 1 – 264. (поглавља четири).

 

Невенић, М. (2019). Функционално-урбани регион у просторном планирању. Београд:  Географски факултет

Дробњаковић, М. (2019): Развојна улога руралних насеља централне Србије. Београд: Географски институт САНУ

Живновић, З. (2015). Градови средње величине – развојни центри на подручју централне Србије. Београд: Географски факултет

Крунић, Н. (2012). Просторно-функцијски односи и везе у мрежи насеља Војводине. Београд: Географски факултет, докторска дисертација.

То­шић, Д., Кру­нић, Н., Ми­ли­јић, С. (2009). Ис­тра­жи­ва­ње про­стор­не ор­га­ни­за­ци­је мре­же на­се­ља у функ­ци­ји из­ра­де про­стор­ног пла­на оп­шти­на Jужног по­мо­ра­вља. Де­мо­гра­фи­ја, књ. 6. стр. 173–194.

То­шић, Д., Кру­нић, Н., Пе­трић, Ј. (2009). Днев­ни ур­ба­ни си­сте­ми у функ­ци­ји про­стор­не ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је.  Архитектура и урбамизам, бр. 27, стр. 35–46.

Tošić, D., Мaksin-Mi­ćić, M. (2007). Pro­blems and Pos­si­bi­li­ti­es for the Re­gi­o­na­li­za­tion of Ser­bia. Jоur­nal for So­ut­he­ast Euro­pean Anthro­po­logy, Ber­lin: Et­hno­lo­gia Bal­ka­ni­ca, Vol 11, pp. 279–299.

То­шић, Д. (2000). Про­стор­но-функ­циј­ске ве­зе и од­но­си у ур­ба­ним ре­ги­ја­ма. Ар­хи­тек­ту­ра и ур­ба­ни­зам, бр. 7, стр. 50–58.