Геополитички системи (MGG2I4)
- Врста и ниво студија: Мастер академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 7
- Семестар: 2
- Број часова: 5+0
Циљ предмета
Оспособљавање студената да примењују географску логику у решавању задатака и проблема из области геополитике. Оспособљавање студената да критички евалуирају савремене геополитичке стратегије, доктрине и оријентације. Оспособљавање студената да самостално спроводе, пишу и презентују научно-истраживачки рад са геополитичком тематиком. Оспособљавање студената да спроводе геополитичка истраживања од значаја за академску заједницу и друштвену праксу.
Исход предмета
По завршетку курса, студент ће бити у стању да: 1. евалуира основне теорије, концепције, принципе и методе геополитике, као и форме и начине научне спознаје елемената савремених геополитичких процеса; 2. критички разматра савремене трендове у геополитици; 3. испита утицај доминантних геополитичких тенденција на локални простор у датим пројектним задацима; 4. примени савремене научне методе у проучавању геополитичких система; 5. евалуира практични значај резултата геополитичких истраживања.
Садржај предмета
Теоријска настава
1. Геополитика – развој, значај и место у систему наука; 2. Геополитичке школе и развој савременог научног приступа у геополитици: геополитички дискурс; 3. Геополитички систем – елементи, везе, структурне, функционалне и организационе карактеристике; 4-6. Геополитичка интерпретација етничке културе и цивилизације; 7-8. Геополитички модел историјско-географског процеса. Светске империје као геополитички системи; 9. Савремени глобални геополитички модели; 10. Идеје и модели новог свеског поретка; 11. Геополитички значај међународних организација и регионалних интеграција. 12. Савремени геополитички процеси, сфере утицаја и кризна жаришта; 13. Геополитички положај Србије у прошлости и данас (сувереност одлучивања, територијални интегритет, војна неутралност, разграничење, историјско наслеђе); 14. Геополитичке оријентације Србије: евроатланска, евроазијска, неоотоманска, континентална, источноазијска; 15. Савремена геополитика ресурса: однос технолошке дистанце и енергетске безбедности.
Литература
Грчић, М. (2007). Геополитички смисао и бесмисао балканизације. Зборник радова са научног скупа „Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима“, Географски факултет у Београду и ПМФ у Бањалуци, с. 29-36.
Грчић, М. (2000). Перцепција геополитичког положаја Србије између митова и реалности, Гласник ГД РС, св. 5, стр. 71-81.
Гњато, Р., Грчић, М. (2000). Геополитички аспекти развоја Југоисточне Европе. Зборник: Потребе и могућности повезивања Републике Српске са мрежом европских транспортних коридора, Влада РС и Урбанистички завод РС, Бања Лука, стр. 24-30.
Хантингтон, С. (1998). Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану, Историјски институт САНУ-Београд, Православна реч, Нови Сад.
Грчић, М. (1998). Научне школе у политичкој географији и геополитици. „Зборник радова“ ГИ „Јован Цвијић“ САНУ, књ. 47-48, с.175-199.
Грчић, М. (1980). Геополитика – развој, значај и место у систему наука, „Глобус“ 12, 37-45.
Сибиновић, М., Винклер, А. (2017). Геоекономски однос Евроазијске уније према Републици Србији. У: Дружињин, А.Г., Гњато, Р. (ур.) Геополитички процеси у савременом Евроазијском простору. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 471-478.