Пратите нас

Image Alt

Биогеографија

  /  Биогеографија

Биогеографија

  • Врста и ниво студија: Основне академске студије
  • Наставник
  • Статус предмета: Обавезан
  • Број ЕСПБ: 4
  • Семестар: 2
  • Број часова: 2+1

Циљ предмета

Захваљујући јединственом деловању абиотичких и биотичких фактора, опште законитости размештаја живог света на Земљи сагледавају се у контексту динамичког историјског развоја, али и рецентних услова. Хоролошки приступ фитогеографским и зоогеографским законитостима обезбеђује уочавање карактеристичних еколошких и биогеографских особености главних вегетацијских типова (биома) и копнене фауне, у односу на комплексне физичкогеографске услове и одговарајуће услове који се формирају међу члановима животних заједница.

Исход предмета

Стицањем основних знања о биогеографским законитостима студенти ће бити у прилици да се у даљем школовању усмеравају и ка актуелним апликативним еколошким и биогеографским дисциплинама чији је значај у савременим условима деградације животне средине и угрожавања биодиверзитета неспоран и све више истакнут.

Садржај предмета

Предавања:

1. Предмет, задаци, методе проучавања биогеографије, историјски развој;

2. Основне поставке науке о ареалима, особине ареала, картирање ареала;

3. Порекло, облик и типови ареала;

4. Величина ареала (космолитизам и ендемизам) и старост ареала;

5. Опште законитости распрострањења основних типова вегетације на Земљи;

6. Еколошке и биогеографске одлике основних вегетацијских типова (биома) на Земљи;

7. Законитости висинског зонирања вегетације;

8. Фитогеографска подела биосфере – флористичка царства;

9. Принципи просторне класификације копнене фауне;

10. Разноврсност и специфичности фауне новозеландске, аустралијске и полинезијске области;

11. Разноврсност и специфичности фауне неотропске области;

12. Разноврсност и специфичности фауне мадагаскарске области;

13. Разноврсност и специфичности фауне етиопске области;

14. Разноврсност и специфичности фауне индомалајске области;

15. Разноврсност и специфичности фауне холарктичке области.

Вежбе:

1. Географски размештај основних вегетацијских типова – глобални размештај; 2. Анализа еколошких и биогеографских одлика основних вегетацијских типова (биома) на Земљи – биоми тропских и суптропских предела; 3. биоми предела умерених географских ширина; 4. биоми бореалног и хладног појаса; 5. Фитогеографска подела Југоисточне Европе и Балканског полуострва; 6. Типови вертикалног зонирања вегетације Балканског полуострва; 7. Картографско сагледавање законитости просторне класификације копнене фауне; 8. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класе Mammalia (просторни приступ); 9. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класе Aves (просторни приступ); 10. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класа Reptilia и Amphibia (просторни приступ); 11. посета ЗОО врту; 12. посета заштићеном природном добру; 13. колоквијум; 14-15. презентација семинарских радова

Литература

Јанковић М., Атанацковић Б. (1999): Биогеографија са педологијом, Географски факултет, Београд.

Филиповић Д., Ђурђић С. (2008): Еколошке основе просторног планирања – практикум, Географски факултет, Београд.

Stevanović V., Vasić V. eds. (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja, Biološki fakultet, Ecolibri, Beograd.

Šilić Č. (1990): Atlas drveća i grmlja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Одабрани научни и стручни текстови.