Антропогеографија
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 5
- Семестар: 2
- Број часова: 2+1
Циљ предмета
Општи циљ је да се спознају сложени просторни односи на релацији човек – друштво – природа. Тежиште проучавања је на разумевању и објашњавању просторно-временских међузависности између човека (друштва) и географске средине. При томе се дају објашњења за деловање релевантних чинилаца, пре свега, природних, затим економских, друштвених и других.
Исход предмета
Студенти треба да стекну основна знања о улози човека у обликовању и мењању геопросторне стварности.
Садржај предмета
Предавања:
(1-3) ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ И САВРЕМЕНЕ АНТРОПОГЕОГРАФИЈЕ. – Развој антропогеографије као фундаменталне науке о односу човека и природе и о утицају историјског процеса на географију људи. Главни правци развоја антропогеографије и антропогеографске научне школе. Однос антропогеографије и суседних дисциплина и њена подела. Генетски метод у антропогеографији. Методе анализе и синтезе у антропогеографији. Системски приступ проблему односа географске средине (геосфере) и човека (друштва); (4-7) ЈОВАН ЦВИЈИЋ И СРПСКА АНТРОПОГЕОГРАФСКА ШКОЛА. – Методолошке основе, концепција, предмет проучавања и друштвено-историјски значај Цвијићевог научно-истраживачког подухвата у области антропогеографије српских и осталих балканских земаља. Гносеолошки модел класичне антропогеографије као општегеографске науке према концепцији В. С. Радовановића. Савремени развој српске антропогеографске научне школе. Достигнућа антропогеографских проучавања српских и осталих балканских области и земаља и њихова научна актуелност; (8-11) ФИЗИЧКА АНТРОПОГЕОГРАФИЈА. – Природне и биолошке основе географије људи. Географски детерминизам и његово савремено значење. Географске концепције простора. Појам животног простора и географске средине. Екумена, субекумена и анекумена. Проучавање физичко-географских фактора насељености (рељеф, клима, воде, обрадиве површине, живи савет); (12-15) ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОСНОВЕ АНТРОПОГЕОГРАФИЈЕ. – Друштвено-историјски фактори развоја насељености. Географски посибилизам и његово савремено значење. Еволуција антропосфере и ноосфере. Прилагођавање човека природној средини. Историјске етапе зависности становништва од природне средине. Становништво и коришћење природних ресурса (сировине, енергија, нафта, вода, храна). Проблем етногенезе. Етнос као биосоцијални систем.
Литература
Радовановић В. С. (1959): Општа антропогеографија, “Грађевинска књига”, Београд.
Цвијић Ј. (1966): Општа географија – Антропогеографија, “Научна књига”, Београд. (одабрана поглавља везана за основе антропогеографије)
Цвијић Ј. (1902): Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, Насеља и порекло становништва, књ. 1, САНУ, Београд.
Грчић М. (2000): Политичка географија, Географски факултет, Београд. (III део)
Грчић М. (2004): Гносеолошки модел антропогеографије према концепцији Јована Цвијића и његова научна актуелност, “Демографија”, књ. I, Београд.