Физичко-географски процеси
- Врста и ниво студија: Докторске академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 8
- Семестар: 1
- Број часова: 4
Циљ предмета
Дефинисање просторне и временске дистрибуције проучаваног физичко-географског процеса или појаве. Детерминисање физичко-географских фактора који утичу на дати процес или појаву.
Исход предмета
Оспособити студенте за квантификацију и нумеричку диференцијацију физичко-географских фактора који утичу на дати процес или појаву.
Садржај предмета
Процеси и појаве у физичкој географији тесно су повезани. Оно што се дешава у климатологији има репрекусије у хидрологији, и у крајњој линији у садејству са петрологијом у геоморфолошким појавама и процесима. Из тих разлога немогуће је сагледати догадјања у било од којих физичко-географских процеса без интерактивног утицаја наведених процеса.
Последњих година велики број метеоролога и климатолога заступа тезу о промени климатских елемената и фактора. При томе, у светским размерама постоје два дијаметрално супротна става: клима ће у будућности бити топлија или хладнија. Географима та чињеница има вишедимензионални значај. Од климатолошке анализе и синтезе зависе хидролошке појаве и процеси, а у крајњој линији и доминантни геоморфолошки процеси.
Процеси у петрологији
(I) Утицај типа стена или седимената на отицај.
(II) Значај петролошког комплекса на интензитет ерозивних и акумулативних процеса.
Процеси у климатологији
(III) Анализа метеоролошких података у свету, Европи и Србији у што дужем временском периоду.
(IV) Синтеза прикупљених података и утврђивање сезонског и вишегодишњег тренда климатолошких параметара.
(V) Комплексне климатске анализе.
(VI) Испитивање геопросторних утицаја на климу.
Процеси у хидрологији
(VII) Анализа хидролошких параметара по месецима, сезонама и годинама.
(VIII) Утицај човека и његове делатности на промену хидролошких параметара.
(IX) Промена хемијског састава воде и њена структура током времена.
(X) Везе између природне средине и отицања вода.
Процеси у фитогеографији
(XI) Утицај вегетације на отицај.
(XII) Значај типа вегетације на ерозивне и акумулативне процесе.
Процеси у геоморфологији
(XIII) Доминантни процеси у геоморфологији везани за хемијску и крашку ерозију и акумулацију.
(XIV) Доминантни процеси у геоморфологији везани за механичку водну и флувијалну ерозију и акумулацију.
(XV) Урвински процес као последица екстремних климатолошко-хидролошко-геоморфолошких појава.
Литература
Gregory K.J., Waling D.E. (1973). Drainge Basin Form and Process. Edward Arnold (Publishers), Great Britain
R. Harmon, W. Doe (2001). Landscape Erosion and Evolution Modeling. Kluwer Academic/Plenum Publishers, New York.
O. Slaymaker (2000). Geomorphology, Human Activity and Global Environmental Change. John Wiley&Sons, LTD
D. Ford, P. Williams (2007) Karst Geomorphology and Hidrology. Unwin Hyman, London
R.P.C. Morgan (1995). Sopil Erosion and Conservation. Longman
Manojlović P. (1992). Hemijska erozija kao geomorfoločki proces-teorijski, analitički I metodološki aspekt. Geografski fakultet, Beograd
Живковић Н. (2010). Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд
Драгићевић С. (2007). Доминантни ерозивни процеси у сливу Колубаре. Географски факултет, Београд.
Oliver J. E., Hidore J.J. (2002). Climatology – An Atmospheric Science. Prentice Hall, New Jersey.