Методологија истраживања у друштвеној географији (D12I02)

јун 22, 2022

Методологија истраживања у друштвеној географији (D12I02)

Врста и ниво студија: Докторске академске студије
Наставник

Статус предмета: Изборни
Број ЕСПБ: 13
Семестар: 2
Број часова: 4+0

Циљ предмета

Стицање знања о општим и посебним научним методама у проучавању друштвено-географског простора. Оспособљавање студената за примену методолошких парадигми и иновација у друштвено-географским истраживањима. Оспособљавање студената за креирање методолошке апаратуре у изради научно-истраживачког рада.

Исход предмета

По завршетку курса очекује се да студенти: 1. примене опште и посебне методолошке пропозиције у друштвено-географским истраживањима; 2. примене квалитативне, квантитативне и микс-методске поступке у друштвено-географским истраживањима; 3. критички просуде значај појединих методолошких приципа у тумачењу друштвено-географских феномена; 4. употребе расположива методолошка знања у дизајнирању и реализацији.

Садржај предмета

1. Периодизација развоја методолошких пропозиција друштвене географије;

2. Теоријска исходишта методологије у друштвеној географији;

3. Опште научне методе у друштвеној географији;

4. Посебне научне методе у друштвеној географији;

5-6. Квантитативне методе у друштвеној географији;

7-8. Квалитативне методе у друштвеној географији;

9-10. Микс-методско истраживање у друштвеној географији;

11. Системски приступ и методе системске анализе у друштвеној географији;

12. Анализа литературеи дефинисање пројектног задатка;

13-14. Израда предлога научног истраживања

15. Евалуација резултата научног истраживања.

Литература

Carlos Vargas – Silva, ed. (2012). Handbook of Research Methods in Migration. Cheltenham–Massachusetts: EEA.

Combes, P., Mayer, T. and Thisse, J. (2008). Economic Geography: The Integration of Regions and Nations. Princeton: Princeton university press.

Flowerdew R. And Martin D. (2005). Methods in Human Geography, a guide for students doing a research project. 2^nd edition. Essex: Pearson Education Limited.

Hubbard, P., Kitchin, R., Valentine, G. (2008). Key Texts in Human Geography. Los Angeles: SAGE.

Plane D.A. and Rogerson P.A. (1994). The Geographical Anaysis of Population, with application on planning and business. NY – Chichester – Brisbane – Toronto – Sinapure: John Wiley and Sons.

Грчић М. (2001). Теоријско методолошки проблеми географије. „Глобус“ 26, 41-54.

Спасовски, М., Шантић, Д. (2014). Популациона истраживања у научној, образовној и апликативној пракси српске географске школе. У: Географско образовање, наука и пракса: Развој, стање и перспективе. Научна монографија. Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд, стр. 115-139.