Историјска демографија (DG22O2)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Наставник
- Статус предмета: Обавезан
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 4
- Број часова: 3+2
Циљ предмета
Стицање основа знања из историјске демографије; демонстрирање извора података за историјску демографију, начина њихове примене и критичког коришћење; овладавање методама историјско-демографске анализе и повезивања знања из различитих научних дисциплина; усвајање знања о начинима реконструкције становништва у прошлости; разумевање историјских токова демографског развитка и процене демографских параметара у прошлости; узрока и последица историјских демографских кретања.
Исход предмета
По завршетку курса студент ће бити у стању да: користи, интерпретира и тумачи различите историјске изворе података за демографска истраживања и има критички однос према њима; анализира и реконструише становништво у прошлости; постави хипотезе и направи процену о демографским кретањима; самостално приступи истраживачком раду у области историјске демографије, разуме и објасни историјско-демографске процесе
Садржај предмета
Теоријска настава
Увод у историјску демографију – појам, предмет и циљеви историјске демографије; везе историјске демографије и других научних дисциплина; проблеми истраживања на пољу историјске демографије.
Основни извори података за историјску демографију – најшире коришћене категорије историјских докумената, њихове предности, недостаци и могућности коришћења за демографску анализу.
Палеодемографијa – процена величине и структуре популације на основу материјалних остатака; процене виталних стопа, модели смртности и раст становништва у праисторији.
Историјска демографија – појава и ширење првих цивилизација; друштвено-историјски, економски, културни и политички услови у којима су се развијале популације у прошлости. Генерални осврт на националну историју, почевши од насељавања Балканског полуострва и размештаја словенских скупина, преко најстаријих српских земаља и стварања државе, до великих промена кроз које је прошла Србија током средњег века, и као географска и као политичка целина.
Насеља и становништво Области Бранковића 1455. године – један пример сложене реконструкције и процене средњевековне популације (укупног броја становника методом просечне величине куће, старосно-полне стуктуре становништва, наталитета и морталитета) на основу турског пописа – дефтера.
Домаћинства и породице у прошлости – дефиниција, методе и начин анализе.
Сеобе народа – као историјско-демографска компонента
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Вежбе обухватају обраду и практичну разраду следећих наставних јединица:
Раст становништва (стопа раста, време дуплирања, време преполовљења), нотација у демографији, апсолутне и релативне мере.
Извори података и методе процене броја становника на основу турских катастарских пописа. Детаљна обрада Браничевског дефтера из 1467. године.
Принстонски показатељи; типологија домаћинстава кембриџске групе; идеографско приказивање класа домаћинстава.
Консултације око израда семинарских радова.
Литература
- Војковић Г. (2007): Релевантни извори података за демографска истраживања у Србији од XIV века до данас, Зборник радова, Први конгрес српских географа, књ. 2. Српско географско друштво, Београд, (стр. 389-397).
- Vojković, G., Srećković, Ј. (2008). Stanovništvo Braničevskog okruga u XIX veku, u „Braničevo u istoriji Srbije“, urednik dr Dragan Aleksić, Istorijski arhiv Požarevac i Institut za noviju istoriju Srbije, Požarevac-Beograd. (str. 263-279).
Willigan J.D. Lynch K.A. (1982), Sources and Methods of Historical Demography, Academic Press, New York.
Рашевић М. (2001), Демографске прилике и становништво, Насеља и становништво области Бранковића 1455. Одељење друштвених наука САНУ, Демографски зборник, кн. VI, Београд (стр. 411-452).
Ковачевић М. (2001), Израчунавање броја становника средњовековног града Новог Брда, Насеља и становништво области Бранковића 1455. године Београд.
Благојевић М. (1983), Преглед историјске географије средњовековне Србије, Зборник ИМС, 20, Београд.
Миљковић-Бојанић Е. (2004), Смедеревски санџак 1476-1560, земља, насеља, становништво, Београд.
Laslett P., Wall R. (1972), Household and Family in Past Time, Cambridge University Press.
Сеобе српског народа од XIV до XX века, Зборник радова посвећен тристагодишњици велике сеобе Срба, Београд, 1990, радови: Р. Самарџића (стр. 7-35), С. Ћирковића (стр. 37-46), Т. Поповића (стр. 47-52), Н. Самарџића (стр. 53-61), С. Гавриловића (стр. 63-75), Р. Љушића (стр. 77-99) и М. Перовића (стр. 101-110)