Еколошка безбедност (ZS41I1)
- Врста и ниво студија: Основне академске студије
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 6
- Семестар: 7
- Број часова: 2+2
Циљ предмета
Еколошка криза подупирe потребу целовитог теоријског и методолошког сагледавања безбедносних проблема животне средине. На основу релевантних чињеница неопходно је истаћи да у савременим условима проблеми животне средине припадају групи централних фундаменталних и примењених геопросторних истраживања. Ово је нарочито присутно у условима све израженијег антагонизма и противуречности њена два основна подсистема – природе и друштва. Један од најзначајнијих изведених циљева је доказ да животна средина није статичан систем и да њена структура и функционалност нису агрегат случајно датих геопросторних појава, објеката и процеса, већ сложено системско окружење реалног света материје. Комплекс стања, појава и дејстава који обезбеђују еколошки баланс на Земљи на локалном, регионалном и глобалном нивоу подразумева искључивање било каквих делатности човека која штетно делује на животну средину. Основни циљ предмета је да омогући студентима да се упознају са савременим геоеколошким претњама које имају потенцијал да наруше како безбедност у основном смислу (у традиционалном поимању), тако и еколошку безбедност.
Исход предмета
Оспособљавање студената за разумевање и примену теоријских и методолошких знања из области животне средине као и комплексне анализе геопростора за потребе остваривања еколошке безбедности на локалном, регионалном и глобалном нивоу.
Садржај предмета
Теоријска настава 1. Упознавање студената са: програмом наставног предмета Еколошка безбедност и његовим значајем у реализацији наставног плана студијске групе Геопросторне основе животне средине; динамикoм, начином рада и реализацијом наставног плана; упутства за избор, конципирање и реализацију тема семинарских радова.
Животна средина и безбедност: концепт, дефиниције основних појмова еколошка безбедност (еcological security), безбедност животне средине (environmental security), трендови нарушавања квалитета и капацитета животне средине и безбедност друштва.
Еколошка безбедност: сложеност узрока генезе; облици манифестовања и интензитет утицаја (претњи) на друштвене заједнице; географско груписање и еколошка безбедност.
Временски и просторни оквир еколошке безбедности: еколошка историја и еколошка безбедност; геопросторне детерминанте еколошке безбедности (различите просторне и временске скале); диференцирана својства геопростора и стања животне средине и питање безбедности.
Савремени еколошки проблеми и потреба редифинисања појма еколошке безбедности: шта је референтни предмет еколошке безбедности; конфликти због природних ресурса или еколошки квалитет живота; субјекти еколошке безбедности.
Међусобна повезаност и спреге у систему животна средина – еколошка безбедност: геокомпонентни (вода, ваздух, земљиште, живи свет) и геосферни ниво (локално, регионално, глобално).
Геофизичке и геолошке детерминанте еколошке безбедности: магнетизам; гравитација; природна радиоактивна поља; терестички топлотни токови; природни и антропогено иницирани литосферски процеси; вулкани, земљотреси, клизишта.
Атмосфера и еколошка безбедност: улога атмосфере у заштити и одржању живота; промене физичке и хемиске структуре атмосфере, климатске промене, режим падавина, раст температуре, екстремни временски услови.
Хидросфера и еколошка безбедност: загађење воде, дефицит вода, раст нивоа океана, поплаве, вода и ресурси хране; заједнички водни ресурси; вода и здравље.
Биосфера и еколошка безбедност: својства биосфере као термодинамичког система живе и неживе природе; значај биосфере за размену материје и енергије и остваривање јединства екосфере; утицај друштва на биосферу; губитак диверзитета; дефорестрација; биоуниформност и еколошке последице; утицај живог света на здравље људи; биолошки агенаси (инфективни, неинфективни) и здравље; природни алергени.
Педосфера и еколошка безбедност: педосфера као продукт екосистема; основне еколошке карактеристике педосфере; ограниченост и угроженост земљишних ресурса, економски и еколошки значај; педосфера и прехрамбена сигурност; регионалне специфичности угрожавања педосфере: прекомерна обрада (Азија, Африка, Северна Америка), прекомерна испаша (Африка, Азија, Аустралија). смањење површине под шумама (Азија, Јужна Америка, Европа).
Нове технологије и еколошка безбедност: нуклеарна енергија, генетски инжењеринг; нано технологије.
12. Глобални карактер питања животне средине и геополитичке консеквенце: међународно право заштите, међународне декларације, међународни уговори, екостандарди; регионална сарадња и еколошка безбедност.
Стање животне средине као детерминанта еколошке безбедности и развоја: пољопривреда, шумска привреда, водопривреда, индустрија, рударство и металургија, енергетика,саобраћај, туризам.
Глобализација и еколошка безбедност: Стратешки правци развоја система еколошке безбедности и политике заштите животне средине; Глобални мониторинг елемената животне средине и еколошка безбедност.
Практична настава Употреба просторних информационих система за потребе комплексне анализе савремених геоеколошких претњи и угрожавања безбедности на локалном, регионалном и глобалном нивоу. Израда семинарског рада.
Литература
Љуштина А. (2012): Еколошка безбедност. Криминалистичко полицијски Универзитет, Београд.
Milinčić A.M., Carević I., Jovanović Lj. (2009): Regional co-operation and its importance in prevention of emergencies in water resources domain, Collection of papers, International scientific conference ”Civil emergencies”, Belgrade, Military book, pp. 319-329.
Milinčić M., Đorđević T. (2011): Management of Spring Zones of Surface Water – The Prevention of Ecological Risks on the Example of Serbia and South Eastern Europe, Proceedings of the International scientific conference „Understanding and Managing Threats to the Environment in South Eastern Europe“ (Meško, Dimitrijević & Fields, eds.), NATO Science for Peace and Security Series C: Environmental Security, Springer Netherlands, pp. 225-249.
Milinčić M., Dimitrijević D., Đorđević T. (2011): Climate Impacts on Environmental Refugees and Security in South Eastern Europe. Journal of Balkan Ecology 14(3): 243-253.